Проф. др Рајна Драгићевић: Изворна српска реч чува идентитет народа
У Никшићу се одржава манифестација под називом „Март – месец српског језика и књижевности“.
Проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, одржала је у уторак, 3. марта 2026.године, два предавања у Никшићу.
Манифестацију организује Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу.
Предавање „Идеје и путеви савремене лексикологије“ одржано је у Свечаној сали Филолошког факултета.
Како преноси портал УНЦГ Драгићевић је том приликом подсетила на историјат изучавања лексикологије. Она је истакла да је утемељивач ове интердисциплинарне области на Филолошком факултету у Београду била проф. др Даринка Гортан Премк.
Она је нагласила да су за поуздана и релевантна лексиколошка истраживања важна знања из више научних области, попут психологије, социологије, антропологије, културологије и рачунарских наука.
Према њеним речима, посебно значајну улогу у савременим истраживањима имају рачунарске науке. Док је корпусна лингвистика постала незаобилазан инструмент у лингвистичким анализама.
РТНК извештава да је проф. др Рајна Драгићевић истог дана одржала и ауторско вече. На којем је публици представила неколико својих рукописа.
Догађај је организован у сарадњи Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Вече је одржано у просторијама Матице српске у Никшићу.
Током излагања посебну пажњу посветила је лексици српског језика, коју је описала као важно средство за разумевање историје и културе народа.
Подсетила је и да у свим словенским језицима постоји око пет хиљада прасловенских речи, што је, како је навела, значајан подстицај за даља истраживања.
Говорећи о односу културологије и лингвокултурологије, Драгићевић је истакла да се многе културне вредности и симболика могу препознати управо кроз лексику језика.
„Не можете странцу само превести реч ‘образ’. Потребно је објаснити шта она значи за српску културу – да представља симбол части и поштења. У многим другим језицима та симболика не постоји. Управо таква лексика, која захтева додатно тумачење, предмет је лексиколошке лингвокултурологије“, –казала је Драгићевић.
Она је оценила и да нема бојазни да ће српски језик нестати под утицајем глобализације. Како је објаснила, позајмљенице се најчешће налазе на периферији језика и подложне су променама, док изворна лексика чини стабилно језгро које чува културни и национални идентитет.
Раније је СПН писао о награђиваном маслиновом уљу манастира Тврдош.
