Манастир Бајзаш прославио 800 година
СПЦ слави велики јубилеј — 800 година Манастира Базјаш (1225-2025), првог српског манастира на тлу Румуније.
На празник Светог Јосифа Темишварског, патрона Епархије темишварске, 28. септембра 2025.године у древном манастиру Базјаш свечано је прослављен велики јубилеј — 800 година од оснивања првог српског православног манастира на тлу данашње Румуније.
Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит банатски г. Никанор и Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан, уз саслужење бројног свештенства из више епархија Српске православне цркве.
Светој Литургији је присуствовао велики број верника, монаштва и свештенства из Епархије темишварске, као и гости из Србије, Румуније и других земаља.
Литургијском благољепију нарочито је допринео Хор Саборне цркве из Темишвара, као и хорови и појци из Великог Семиклуша и парохијe Стара Молдава, из соколовачког архијерејског намесништва.
Током свете Литургије прочитана је порука Патријарха српског г. Порфирија, у којој је истакнут значај овог јубилеја за српски народ у Румунији и за целокупну Српску православну цркву.
Патријарх је у својој поруци упутио архипастирски благослов и поздраве, нагласивши да је манастир Базјаш живи сведок вековног духовног присуства српског народа на овим просторима, са дубоким светосавским коренима.
На крају свете Литургије свечано је пререзан славски колач у част Светог Јосифа Темишварског, а Високопреосвећени Митрополит Лукијан се обратио свима честитајући сугуби празник — и јубилеј манастира и епархијску славу.
У оквиру прославе, Митрополит је издао посебну јубиларну повељу поводом 800. годишњице Манастира Базјаш, која ће остати као трајни духовни и историјски документ.
Овај велики јубилеј потврђује снагу вере, истрајности и духовне повезаности српског народа са својим коренима. Манастир Базјаш, основан у XIII веку, у време Светог Саве, првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, док је на српском трону столовао његов брат краљ Стефан Првовенчани Немањић и док је Угарском земљом владао краљ Андрија II, наставља и после осам векова да сија као светионик православља и културног идентитета нашег народа у данашњој Румунији.
После литургијске прославе уследио је пригодан културно-уметнички програм у извођењу културно-уметничких друштава из Румуније и Србије.
Раније је СПН писао о Крстовдану у Лондону.
