Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања у Пребилобвцима
Историчар Милош Ковић је 26.јула 2025. године одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.
Предавање је одржано у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима.
Ковић је рекао да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови.
“Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете да дођете, а понајмање можете да одете равнодушни”, нагласио је Ковић.
Он је додао да се ту уче лекције историје и да би било крајње важно да се у Бањалуци и у Београду схвати значај овога мјеста како би се оно подигло до статуса који заслужује.
Говорећи о геноциду над српским народом, посебно на подручју Херцеговине, Ковић је рекао да се геноцид над Србима у Другом свјетском рату десио у Јасеновцу, Гаравици, Пребиловцима и другим стратиштима.
Он је нагласио да су Пребиловци место на коме се укрштају све српске традиције и предања.
“Тај геноцид мора бити уграђен у темеље српског идентитета, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим кнезом Лазаром, Карађорђем итд. Не зато да би било кога мрзили или да би било коме наметали колективну кривицу него да би чували сећање на наше свете мученике и да нам се то никада више не понови”, поручио је Ковић.
На крају се додирнуо заједничке историје рекавши да предање значи више од историје коју пишу историчари.
“Предања се чувају у Српској православној цркви. То је једина српска институција која траје непрекинуто 800 година. Све наше државе су трајале један, два или три века и прекидале су се. Црква је та која памти и чува сећање и даје му смисао који је сакрални. Црква чува сећање, али ту је и наша епска поезија”, каже Ковић.
Ковић подсјећа да је пресудно утицало на чување српског идентитета предање историје Немањића, Светосавског завета.
Предавање је окончано закључком да се заједнички идентитет не може одбацити, као ни језик, али да је најзначајније сјећање.
Пре предавања у Храму Васкрсења Господњег служен је акатист Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким.
Раније је СПН писао о годишњици мученичке смри Патријарха Варнаве.
