Стотине хиљада зигују на проусташком концерту у Загребу – медији

Дана 5. јула 2025, у време концерта, Марко Перковић подигао је руку у нацистички поздрав заједно са стотинама хиљада обожавалаца, саопштава Associated Press.

Једна од најпопуларнијих песама Перковића, коју је извео на вечерњем концерту у суботу, почиње усташким лозунгом "за дом спремни". Користили су га сарадници нациста у време рата у Југославији. 

С изузетком текста медија The Jerusalem Post о ком смо већ писали на СПН, помирљивост с којом се медији односе према зиговању, усташкој симболици и поздравима изазива узнемиреност. Текстови певача, чији смо опус већ назвали химнама геноцида – изгледа да не изазивају више од благе недоумице.

У очи пада и помирљив став према историјским истинама о злочинима усташа, али и извртање (прећуткивање) значајних чињеница о блиској прошлости.

По нашим запажањима, згодно се нигде не спомиње етничко чишћење највеће у Европи од Другог светског рата.

"Љубав је оно што делимо". Реклама некад омиљеног кекса у Југославији док обожаваоци иду на концерт проусташког певача. (Фото: AP)

Током рата у Хрватској – у Србију је пребегло више од 400.000 Срба. За само неколико дана почетком августа 1995, из Хрватске је побегло око 250.000 Срба, тражећи спас. 

Многима се тад губи сваки траг - на Дан који житељи Хрватске обележавају као национални празник, а Срби као дан жалости.

Историјски факти бруталних убистава усташа у Другом светском рату, у текстовима AП-а се спомињу, али само у логорима смрти. Међутим, број жртава се уочљиво смањује и саопштава врло уопштеним формулацијама.

Ужасавајућа природа тих злочина – погодили сте – не спомиње се и не објашњава.

АП пише само да су „веома популарни десничарски хрватски певач и стотине хиљада његових фанова извели пронацистичке поздраве из Другог светског рата“, и тиме привукли критике.

Чије критике? То нам уопште није јасно из њиховог текста. 

Да, та симболика и поздрави у Хрватској  су забрањени су законом. Представници Хрватске власти уочи концерта су најавили процесуирање према закону, у шта смо ми са своје стране изразили сумње.

Очигледно, с правом.

Јер, АП наводи да је усташке поздраве Перковићу дозволио суд (!!!) будући да представљају део песама.

Исто тако, АП усташки режим НДХ назива „пронацистичким марионетским режимом“.

Ипак, историјски непобитне чињенице говоре да су Анте Павелић, Алојзије Степинц и њихови садистички кољачи били врло проактивни и шокирали чак и многе нацистичке званичнике својим зверствима према Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима уопште.

Толико да осим „Холокауста“ историјска наука познаје и термин „Србицид“.

Али АП ни о томе не говори ништа. Код њих су "десетине хиљада" тамо где треба да буду "стотине хиљада".

Зато нам у више текстова о усташкој оргији 5. јула 2025. објашњавају зашто се Томпсон зове баш Томпсон, како се борио у „етничком рату“ за „независност од бивше Југославије“.

Говоре нам и како су „побуњени мањински Срби уз подршку суседне Србије узели оружје у намери да се оделе од Хрватске и уједине са Србијом“.

Ни  речи о томе да су те Србе, иначе један од конститутивних народа СР Хрватске, избрисали из Устава. Забрањен им је језик, писмо, права и историју – а о вери и да не говоримо.

Побуни Срба који су живели у Хрватској претходиле су свакакве пароле и позиви на насиље од стране власти и радикала.

Бојовници су почели да минирају, руше, пљачкају и пале све што је припадало било коме из Србије и других крајева СФРЈ – куће, имовину, викендице, виле, дедовине...

Илустрације ради, по Туђмановом попису из ратне 1991, преко ноћи број Срба у Хрватској сведен је на једва нешто више од 14%, те самим тим и њихова права су сведена на мање од стандардних права мањина, у суштини – укинута. Али, ни о томе се не говори.

Изгледа и смешно и трагично што је певач на концерту изразио наду и позив да се „Европа врати хришћанским вредностима“, наводи АП.

Исто тако, Перковић је рекао и да ће он и његови обожаваоци „показати своју слогу“.

Као што и јесу – несумњиво.

Тако је било кроз цео двадесети век – од балканских ратова и Великог рата, преко Другог светског рата до мрачних деведесетих. Мрак тих деценија, као ни њихови крвави пирови у неким главама и срцима још увек нису прошлост.

Масовност Томпсоновог концерта нам то и доказује и обавезује нас на размишљање. Јер само спремност и исправни закључци у стању су да нам осигурају безбедност убудуће.