Сваки закон и наредбу треба проверавати Јеванђељем и речју Цркве - Патријарх Порфирије
Као хришћани, не треба да ограничавамо никог да живи по неким другим правилима, ако је то избор те особе. Али ми као хришћани имамо само један закон – реч Јеванђеља, реч Божју, која је изнад свега.
Патријарх Порфирије је 4. јуна 2025, на дан св. Јована Владимира, служио свету Литургију у београдском храму посвећеном том српском мученику с почетка 11. века.
Патријарху су саслуживали викарни епископи: моравички Тихон и липљански и војни Доситеј, јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман ман. Подмаине и свештенство.
Патријарх је том приликом беседио о „Цркви, која није од овога света али је у овоме свету“. Он је истакао да је Христ био у овом свету и да нам открије идеал ком човек треба да тежи, да би човек пратио заповести Божје. Оне нису наредбе, ни крута правила, већ оно што нам помаже да стигнемо до тог идеала.
Патријарх је поучио да сваки закон и сваку наредбу, ма одакле долазила, треба проверавати у односу на речи Јеванђеља, речи Цркве. Као хришћани, не треба да ограничавамо никог да живи по неким другим правилима, ако је то избор те особе. Али ми као хришћани имамо само један закон – реч Јеванђеља, реч Божју, која је изнад свега.
Наше је да се молимо за те друге људе, да према вољи Божјој сви дођу до познања истине, до спасења.
Предстојатељ је подсетио и да је највећа заповест „да љубимо једни друге“, пре свега у породици, па онда даље и шире.
Таква љубав је једина исправна, здрава и једина представља слободу.
Таква љубав није апстракција, јер захтева много трпљења, ношења бремена другог човека, разумевања и опроштаја, признавања сопствених грешака.
Волећи другог – почев од своје породице – као самог себе, потврђујемо и да волимо Бога читавим својим бићем. Тако учествујемо и у Тајни спасења, у заједници љубави једни с другима и с Богом. Али то је само зато што се предељујемо за Христов закон, рекао је Предстојатељ.
Будући Црква, често ћемо бити несхваћени, одбачени, прогоњени, клеветани, осуђивани, наставио је Патријарх Порфирије. Господ нас упозорава да то није због нас као нас. То је зато што и кад нисмо до краја врлински и не живимо у потпуној љубави, осамоодрицању и распињању себе – мада и само наше опредељење и наше постојање представља пројаву Истине Божје и Јевнађеља.
Патријарх истиче да тиме подсећамо оног ко се удаљио од Бога да лежи у злу и да зло чини, те да то такве људе изнутра истински рањава и не да им мира. Такав човек је у непрестаној агонији и немиру. Зато таквима Црква и смета.
Кроз векове видимо многе који су се определили за зло као своје постојање, упозорава Патријарх, и зато они неуморно јуришају на Цркву и верни народ Божји. То је зато што и само наше постојање представља огледало у ком виде своје истинско стање.
Патријарх нас поучава да управо то и значе Христове речи: „Да нисам дошао, не би греха ни имали“. Они погрешно мисле да ће им брисање знакова присуства и постојања Божјег донети мир.
Али, Господ је дошао и основао Цркву своју да буде огледало, начин да се исправимо, да се спасавамо, да преображава овај свет – нашом вером и благодаћу Духа Светог.
Црква није ту да се удвара свету, ни да му снисходи. Не треба да се садржи у њему и чека аплаузе и похвале од света. Њена сврха је, каже Патријарх, да подржава свет, да буде ту да се кроз њу спасавамо.
Она треба да воли свет и читаву Творевину Божју и призива је у Царство Христово, које није од овога света, али је присутно у овом свету.
„И нека да Бог да никад не одступимо од своје вере, да никад не напустимо Крст Христов, независно од тога каква је свакодневница и искушења – да ли смо у радости или пролазимо кроз невоље. Дрежећи се Крста Његовог, држимо се и Васкрсења Његовог, сведочимо Тајну крстоваскрсну, славећи га не само својим речима, већ читавим својим бићем“, закључио је патријарх Порфирије.
