Храброст и вера до смрти: три сестре мученице одбиле да се одрекну Христа
У време сурових прогона хришћана под римским царем Диоклецијаном, три младе девојке из Македоније – Агапија, Хионија и Ирина – оставиле су неизбрисив траг у историји раног хришћанства својом непоколебивом вером, храброшћу и мученичком смрћу.
Данас, 29. априла, наша Црква се сећа њиховог подвига.
Према предању, цар Диоклецијан, разјарен што су тамнице пуне хришћана који неће да се одрекну своје вере, наредио је масовна погубљења. Међу најзначајнијим хришћанским учитељима тог доба био је Свети Хрисогон, који је убијен у близини града Аквилеје. Његово тело је тајно сачувао свештеник Зоил, у чијој близини су живеле три побожне сестре – Агапија, Хионија и Ирина.
Након пророчког виђења у коме му се јавио Свети Хрисогон, Зоил је сазнао да ће сестре убрзо пострадати за Христа. Тиме је започео низ догађаја који су кулминирали њиховим хапшењем и суђењем пред самим царем.
Диоклецијан је покушао да их убеди да се одрекну своје вере обећањима, претњама и уценама. Понудио им је брак с племићима ако се поклоне римским боговима. Међутим, Агапија му је храбро одговорила да цар треба да брине о држави, а не да вређа Бога. Хионија и Ирина једнако су одважно браниле своју веру. Због оног што је Ирина рекла о идолима цар је решио да их баце у тамницу, на мучења.
У Македонији, где су пребачене као заробљенице, војвода Дулкиције покушао је да их обешчасти, али девојке су остале неповређене, стојећи на молитви, а Дулкиције је чудесно полудео – уместо њих, у тами је грлио и љубио лонце и котлове, мислећи да су то девојке. Дулкиције је на крају био исмејан.
Након тога, мучење је преузео други војвода, Сисиније. Агапија и Хионија су живе спаљене, али по предању, њихова тела и одећу огањ није могао ни опрљити. Оне су се по својим молитвама удостојиле смрти.
Ирина је, пак, осуђена да је одведу у блудилиште, али је на чудесан начин избављена – анђели су је одвели на брдо где је касније убијена стрелама, молећи се Богу и смејући се својим мучитељима.
Света Анастасија Узорешитељница, која је све време тајно помагала хришћанима, сахранила је тела мученица са великом побожношћу.
Данас, Света Црква прославља ове три сестре као велике мученице и узоре у вери. Њихово сведочанство, које датира из 304. године, остаје снажна порука постојаности женске духовне снаге и победе вере над тиранијом.
У време сурових прогона хришћана под римским царем Диоклецијаном, три младе девојке из Македоније – Агапија, Хионија и Ирина – оставиле су неизбрисив траг у историји раног хришћанства својом непоколебивом вером, храброшћу и мученичком смрћу. Данас, 29. априла, наша Црква се сећа њиховог подвига.
Према предању, цар Диоклецијан, разјарен што су тамнице пуне хришћана који неће да се одрекну своје вере, наредио је масовна погубљења. Међу најзначајнијим хришћанским учитељима тог доба био је Свети Хрисогон, који је убијен у близини града Аквилеје. Његово тело је тајно сачувао свештеник Зоил, у чијој близини су живеле три побожне сестре – Агапија, Хионија и Ирина.
Након пророчког виђења у коме му се јавио Свети Хрисогон, Зоил је сазнао да ће сестре убрзо пострадати за Христа. Тиме је започео низ догађаја који су кулминирали њиховим хапшењем и суђењем пред самим царем.
Диоклецијан је покушао да их убеди да се одрекну своје вере обећањима, претњама и уценама. Понудио им је брак с племићима ако се поклоне римским боговима. Међутим, Агапија му је храбро одговорила да цар треба да брине о држави, а не да вређа Бога. Хионија и Ирина једнако су одважно браниле своју веру. Због оног што је Ирина рекла о идолима цар је решио да их баце у тамницу, на мучења.
У Македонији, где су пребачене као заробљенице, војвода Дулкиције покушао је да их обешчасти, али девојке су остале неповређене, стојећи на молитви, а Дулкиције је чудесно полудео – уместо њих, у тами је грлио и љубио лонце и котлове, мислећи да су то девојке. Дулкиције је на крају био исмејан.
Након тога, мучење је преузео други војвода, Сисиније. Агапија и Хионија су живе спаљене, али по предању, њихова тела и одећу огањ није могао ни опрљити. Оне су се по својим молитвама удостојиле смрти.
Ирина је, пак, осуђена да је одведу у блудилиште, али је на чудесан начин избављена – анђели су је одвели на брдо где је касније убијена стрелама, молећи се Богу и смејући се својим мучитељима.
Света Анастасија Узорешитељница, која је све време тајно помагала хришћанима, сахранила је тела мученица са великом побожношћу.
Данас, Света Црква прославља ове три сестре као велике мученице и узоре у вери. Њихово сведочанство, које датира из 304. године, остаје снажна порука постојаности женске духовне снаге и победе вере над тиранијом.
