Крст је сила и знамење – поруке архијереја током Крстопоклоне недеље

У току је Крстопоклона недеља Великог поста, и архијереји наше Цркве и у претходним данима настављају са Богослужењима и поукама верном народу широм епархија СПЦ.

Литургију пређеосвећених дарова у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару 21. марта 2025, служио је Митрополит тимочки Иларион.

У својој беседи, владика Иларион говорио је о важности врлине послушности. Међутим, он је истакао и да је неопходна мудрост и богољубивост, да не бисмо били послушни било коме. „Треба да будемо послушни Христу Господу и Цркви Његовој“, рекао је владика.

А Епископ шабачки Јеротеј, 23. марта 2025. служио је свету Литургију у храму Св. Тројице на Летњиковцу.

Епископ Јеротеј обратио се верном народу и рекао да се сећамо крста и страдања Христових, да би нас она укрепила да дођемо до краја поста. Он нас је подсетио да и отац Александар Шмеман каже, да овај крст који смо позвани да носимо – свако свој крст, како нам је уделио Господ – треба да постане у ствари Крст Христов, односно начин на који ћемо доживети свој живот.

„Треба да носимо наша страдања и то на благословен начин и тако подражавамо Христу с трпљењем и благодарењем. И да будемо свесни да смо ми грешни, за разлику од Њега Који је носио крст свих нас и узео грехе свих нас на своја плећа, иако уопште није сагрешио ни у једној заповести Божјој“, истакао је владика Јеротеј.

На крају, он додаје да нам се зато и износи крст у ову недељу, али и да би кроз све химне које се чују видели да смо окренути ка Васкрсења и да кроз Васкрсење посматрамо и страдања Господња – да је смисао свега победа над смрћу, завршио је владика.

Истога дана је и Епископ швајцарски Андреј началствовао светом Литургијом у храму Св. Тројице у Цириху. И епископ Андреј рекао је верном народу да им се крст износи као утеха и охрабрење на средини великопосног пута.

„Крст Христов није само оруђе страдања, већ и знак победе живота над смрћу, позив на љубав, праштање и пожртвовање. Крстом радост дође целом свету“, поручио је владика.

Он је позвао народ да у личном животу сведоче веру, смирење и делање. И да у сваком човеку препознају брата кога је Христос загрлио на крсту.

А у Рашко-призренској епархији, владика Теодосије служио је свету Литургију у манастиру Св. Николе у Кончулу.

Владика је подсетио на химне које се певају - „Крст је сила и знамење, Крст је спасење“, и кроз Јеванђеље, Господ нас позива да узмемо свој Крст и следимо га, рекао је митрополит Теодосије. Он је први понео најтежи Крст, страдао и победио смрт, отварајући нам пут ка спасењу.

Крст представља потпору вернима и чува васељену. „Крст је слава ангела, а бол демонима“, јер је он добио силу распетог и васкрслог Христа, каже владика. Узимајући Крст у руке, верници штите себе и своје домове од духовних опасности.

Крст нам помаже да разумемо циљ Великог поста — Васкрсење Христово, наш највећи празник. Владика подсећа да нам Господ даје све потребно за духовни напредак: „Пост, молитва, покајање и милосрђе су средства која нас воде ка Господу“, беседио је владика.

„Господ је нама све дао у овом животу. Дао нам је оружје у руке, дао нам је небеску храну – Тело и Крв своју, да се причешћујемо, да и ми имамо живот вечни. Имамо бесмртно причешће, лек бесмртности, а лек не узимају они који мисле да су здрави... Лек је потребан онима који су болесни и који хоће да оздраве. Зато ми, причешћујући се, узимамо лек бесмртности, а причешће сагорева оне грехе који су присутни у нама. Тако је потребно пре причешћа исповедати се, приступити светој тајни покајања, а опроштај грехова се управо дешава када се ми причестимо.“

На крају, митрополит Теодосије истиче колико је битно не само да постимо, већ и да не прекидамо пост. Крстопоклона недеља нас подстиче да се заиста посветимо подвигу – напору земље да се приближи небу, јер само искрена љубав према Богу може нам помоћи да волимо друге људе, па чак и своје непријатеље. Када волимо Господа, онда смо у стању да волимо све људе, зато што Господ и Његова љубав живе у нама.

На крају, архијереј је позвао вернике да наставе свој пут са Крстом као водичем, тражећи снагу и духовну моћ да живе достојно хришћанског имена.