Епископ Доситеј: Без опроштаја нема помирења
На дан св. Теодора Тирона, Његово Преосвештенство Епископ липљански и војни и викарни епископ Патријарха Српског Доситеј, служио је свету архијерејску Литургију и освештао славске дарове у параклису Св. великомученика Теодора Тирона у касарни „Топчидер“.
Владика је у беседи подсетио присутне на све поуке током недља припреме за Васкршњи пост.
Пре свега, епископ Доситеј подсећа да је веома важно да се у нашем животу јави жеља за Богом, јер нас и она сама затим вуче ка сваком добром делу и врлини. И онда нам ништа није морање већ се у нама јавља жеља да живимо по Јеванђељу.
Затим је подсетио на молитве митра и фарисеја и поуке светих отаца: Господ Христос нас је учио да се молимо смирено и скрушено, јер сама жеља за Богом није довољна. „Погледаћу на смиренога и скрушенога духом“, каже Господ.
Наредна припремна поука била је о оцу и два сина, од којих један неразумно уништава своје имање и пада у духовну беду. Он се враћа оцу с покајањем. Други син је одувек био уз оца, али осуђује свог брата.
Ту нас свети оци уче да нема духовног живота без покајања – то је промена нашег ума и бића, те да нема човека без греха, да је без греха једино Бог. Владика нас подсећа да Богу треба прићи покајнички, скрушено, не осуђујући друге.
У наредној поуци говори се о праведном или страшном суду Божјем, подсећа владика Доситеј. Треба се сећати и краја свог живота и да треба изаћи пред Господа. То сваки хришћанин мора имати на памети, јер ћемо онда мудрије живети свој живот, који је пролазан. Зато сва наша дела на земљи треба промишљати небеским делима, каже владика.
А Јеванђеље у Недељу праштања говори не само о праштању, већ и како да се молимо. Епископ војни нас подсећа: Господ нас је научио молитви „Оче наш“, и речима „Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“. Господ истиче значај праштања, јер ако сами не опростимо другима – како очекујемо да Бог нама опрости?
„Кроз праштање враћамо достојанство човеку, прихватамо ону његову вредност коју свако од нас има – лик Божји у човеку. Човек може пасти, али човек може и устати, али без опраштања – нема измирења. То онда води животном стању сталног ратовања и стварања непријатељстава“, подсећа архијереј.
Владика је додао да је праштање велика хришћанска врлина, монаси често говоре „опрости“, живећи рајски и уклањајући свако непријатељство. Немогуће је стати на молитву ако се има нешто против некога, ако се ратује и непријатељује против неког у срцу и мислима. Како да Бог прими такву молитву?
Зато је обичај да се увече после службе верници поздраве, затраже и дају опроштај једни другима, да би њихов пост био богоугодан. То је нарочито распрострањено међу монаштвом, по манастирима и на Светој гори.
После такве припреме, човек смеле душе и духа ступа у пост, истиче епископ Доситеј.
Господ каже да све што радимо, не радимо због људске славе, већ да наша десница не зна шта ради левица, додаје владика Доситеј. Јер, Бог види, а људи не, и треба имати веру да ниједно добро дело неће пропасти. Нема потребе за људском похвалом. У томе сваки хришћанин треба себе да преиспитује и тражи истинску славу.
Човеку је природно дато да напредује и у заједници и у друштву, али пре свега духовно – да је створен од Бога и да је сваки човек један другом „бесмртни брат у Христу Исусу“.
Морамо постити са врлинама, насупрот простом посту који је само уздржање, са врлинама из поука по недељама пред Васкшњи пост – да бисмо достојно дочекали светли празник Васкрсења Христова, закључио је владика Доситеј.
