Песма о отетом завичају: „Метохијо, моја авлијо“

2827
14 Maj 18:08
34
Скриншот из оригиналног Јутјуб видеа Скриншот из оригиналног Јутјуб видеа

У песми се спомиње и Велика Хоча, једно од места које подсећа на грозд с винове лозе, кад се узме у обзир број величанствених средњевековних српских светиња у њој.

Инспирисани данашњим празником и важношћу Св. пророка Јеремије у Гораждевцу, једном од малобројних српских села на Метохији – представљамо вам песму српског глумца из јужне српске покрајине, Милана Васића.

Милан је рекао да је песма настала у жељи да се и Метохија спомене у некој песми више – јер је источни део Космета – Косово, знатно присутнији у песмама и поезији.

У видеу се појављују његови родитељи, а видео је сниман на оригиналним локацијама, Милан и Мирка Васиљевић (глумица) који у видеу глуме његове родитеље у младости – носе изворне ношње с Метохије.

У песми се спомиње и Велика Хоча, једно од места које нас и само подсећа на грозд с винове лозе, кад се узме у обзир број величанствених средњевековних српских светиња у њој.

Песма нас води у дане младости приповедача – који се с љубављу сећа све лепоте, људи, светиња и живота у родном крају и чезне.

Метохија је и један од давнашњих виноградарских региона. Вина су тамо производили манастири – о чему сведочи и име Метохије (манастирског имања). Вина из овог краја позната су по свету као непоновљива и изузетно квалитетна – онима који су имали среће да их пробају.

Нажалост, више од двадесет година прошло је откад смо ми у Београду имали прилику да окусимо, рецимо, призренски гаме, који је најлепше црвено вино које смо икад пробали. Наши пријатељи из Западне Европе (где се може доћи и до најбољих и најпознатијих вина) које смо почастили тим вином, одвозили су га пуним пртљажницима својим кућама, док га је било.

Из Метохије се и данас шири мирис грожђа и тамјана!

МЕТОХИЈО, МОЈА АВЛИЈО

Гледао сам Чарну Гору, све врхове Проклетија,

Као круна цар-Душана сија моја Метохија.

Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана

По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана.

 

Кад у царске винограде беру гројзе моме младе,

И к’о река вино крене – тад навиру успомене.

Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана,

По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана.

 

Завичајне снове снивам док у срцу тугу скривам

А жељна ми душа хоће до Велике моје Хоче.

Метохијо, моја авлијо, цветна башто давних дана

По теби се вазда шири мирис грожђа и тамјана!

Ако сте приметили грешку, обележите неопоходни текст и притисните на Ctrl+Enter или Послати грешку, да о томе обавестите редакцију.
Ако пронађете грешку у тексту, изаберите је мишем и притисните Ctrl+Enter или ово дугме Ако пронађете грешку у тексту, истакните је мишем и кликните на ово дугме Истакнути текст је превише дуг!
Читајте и...