Свети Сергије Радоњешки: Духовни заштитник Русије
Свети Сергије Радоњешки, молитвеник и прозорљиви подвижник, својим је богоугодним животом усмерио народ кроз тешка историјска искушења ка духовном васкрсењу.
Српска Православна Црква и читав православни свет 7. октобра по новом календару обележавају спомен на Светог Сергија Радоњешког, једног од највољенијих и најважнијих светитеља у историји православног хришћанства. Као духовни отац средњовековне Русије, оснивач чувене лавре Свете Тројице у Сергијевом Посаду код Москве и обновитељ монашког живота, преподобни Сергије је у четрнаестом веку постао живи симбол духовне снаге, смирења и непоколебљиве вере која је успела да уједини разједињени народ под тешким јармом освајача.
Рођен око 1314. године у близини Ростовa у племићкој и побожној породици, од родитеља Марије и Кирила, будући светитељ је на крштењу добио име Вартоломеј, по Светом Апостолу Вартоломеју. Од најранијег детињства његов живот био је обележен Божанским знамењима и нарочитим промислом. Иако је у почетку имао великих потешкоћа са савладавањем писмености, кроз искрену дечију молитву и чудесни сусрет са тајанственим старцем-монахом, Господ му је отворио ум за разумевање Светог писма и књижевности. Овај догађај трајно је усмерио његов даљи животни пут ка дубоком боготражењу и искреном посвећењу црквеном и духовном просветљењу.
Када је Ростов пао под власт чувеног московског кнеза Ивана Калите, преподобни родитељи светитеља изгубили су своје имање и са синовима Стефаном, Вартоломејем и Петром прешли су у Радоњеж. Након упокојења побожних родитеља, млади Вартоломеј је донео чврсту одлуку да се потпуно посвети пустињачком животу. Потражио је свог старијег брата Стефана, који је тада био монах у Хоткову крај Москве, и позвао га да пронађу мирније место на ком ће се подвизавати. Заједно са братом Стефаном отишао је у густе и непроходне радоњешке шуме, где су сопственим рукама подигли скромну дрвену келију и малу цркву посвећену Светој Тројици. Убрзо затим, у својој двадесет трећој години, примио је монашки постриг и добио име Сергије. Повезаност са природом, сурови услови живота, дуге ноћне молитве, строг пост и подвизавање нису обесхрабрили младог монаха, већ су додатно учврстили његов дух у борби против невидљивих духовних искушења.
Глас о његовом светом животу, кротости и великом смирењу брзо се проширио међу верницима, па су у радоњешку пустињу почели да пристижу и други пустињаци жељни духовног руковођења. Тако су положени темељи потоње Сергијеве лавре, која је постала средиште духовног и културног препорода руске државе. Преподобни Сергије је у своме манастиру обновио древни општежитељски монашки систем, инсистирајући на томе да монаси живе од сопственог рада, у потпуном сиромаштву и међусобној братској љубави. Сам светитељ је братији служио као највећи пример: правио је свеће, пекао хлеб, носио воду и обављао најтеже физичке радове, одбијајући сваку земаљску почаст и старешинство.
Хронолошки и политички оквир у коме је Сергије деловао био је изузетно драматичан. Русија је у том периоду трпела тешко бреме монголско-татарског освајања, док су унутрашње размирице између супарничких кнежевина додатно слабиле одбрамбену моћ земље. Поред својих монашких подвига, Свети Сергије се показао и као велики миротворац. Идући пешице од града до града, успевао је својом благошћу и духовним ауторитетом да измири завађене руске кнежеве и приволи их на јединство око Московске кнежевине.
Пресудни историјски моменат догодио се 1380. године, уочи чувене битке на Куликову. Велики кнез Димитрије Донски дошао је у радоњешки манастир да потражи благослов и духовни савет за одлучујући окршај против татарског кана Мамаја. Прозорљиви старац Сергије је благословио кнеза за одбрану отаџбине и вере, прорекавши му коначну победу, али тек након што се уверио да је славни кнез исцрпео све могућности за мирним решењем сукоба. Као духовну подршку, Сергије је са војском послао и двојицу својих монаха, бивших витезова, Александра Пересвета и Родиона Ошљабљу, чиме је овој борби дао дубоки духовни значај. Победа на Куликовом пољу постала је прекретница у ослобођењу руске земље, а Сергије је препознат као главни духовни ослонац читаве нације. Ова битка била је изузетно духовно важна за руски народ и због још једног чудесног догађаја. Према историјским записима и легендама, уочи саме Куликовске битке 1380. године, мошти Светог Александра Невског, великог кнеза из 13. века, отворене су и пронађене непропадљиве, што је руској војсци улило велику духовну снагу и веру у победу над непријатељем.
Свети Сергије Радоњешки био је познат и по бројним чудесима, исцељењима и визијама. Према црквеном предању, више пута су га посећивали анђели Божији, а удостојио се и непосредног јављања Пресвете Богородице, која је обећала да ће вечно бдети над његовом обитељи. Упокојио се мирно 25. септембра, по старом календару, лета Господњег 1392, остављајући за собом бројне ученике који су основали десетине нових манастира широм северне и источне Русије, ширећи пламен хришћанске вере и писмености.
Његове свете и нетрулежне мошти, које почивају у лаври Свете Тројице у Сергијевом Посаду, и данас су неизмерни извор утехе, благодати и исцељења за милионе ходочасника са свих страна света. Прослављајући Светог Сергија Радоњешког, Православна Црква чува спомен на човека који је смирењем и молитвом победио земаљска царства, остављајући пример како се кроз љубав према Богу и ближњима гради вечни духовни дом.
СПН је раније писао о Светом краљу Владиславу, ктитору Милешеве и заштитнику српског народа, који је својом побожношћу и државничком мудрошћу оставио неизбрисив траг у светородној лози Немањића.
