Младенци као хришћански празник
СПЦ је обележила Младенце.
С тим у вези српски СПН објављује ауторски чланак свештеника Синише Бувача о овом дивном празнику.
Пре него што почнемо да причамо о овом великом празнику, рећићемо нешто о посту и светој Тајни Брака као уско везаној теми за четрдесет мученика Савастијских.
Наиме, стега између поста и о овог празника је управо та истрајност у вери и слога између човека и Бога као и човека и човека.
Треба такође напоменути да овај празник увек пада у току часног (великог) поста. Васкршњи (велики) пост је „најстрожији“ пост од свих постова у годишњем циклусу.
Господ Исус Христос је је постио четрдесет дана у пустињи и бивао је кушан, али постом и молитвом је одолео сваком искушењу, а Он као безгрешан, као Син Божији, нам је показао како треба да се владамо.
Дакле, пост је покајање, созерцавање, одрицање ментално и материјално од овоземаљских ствари зарад добијања Царства Божијег.
Управо тај васкршњи пост јесте припрема за оно најсавршеније, за оно што смо добили и за оно за шта смо позвани, а то је бивствовање у Христу, односно позвани смо да будемо богови по благодати.
Управо овај пост је припрема за оно за шта се жртвовао Богочовек Христос, а то је да би нас спасао пропадљивости и да бисмо васкрснули у сваком облику и вратили се лику и подобију Божијем.
Када говоримо о посту, подразумевамо жртву за Бога и ближње, те самом том жртвом и покајањем можемо назвати блаженим и синовима Божијим.
Када смо код жртве за Бога и ближње, важно је напоменути и свету Тајну Брака као једну од седам светих Тајни.
Човек као друштвено биће, има потребу за заједницу, како за заједницу са Богом, тако и са људима.
Сам Христос својим присуством на свадби у Кани Галилејској је благословио брак, и брак заиста јесте Богом благословен кроз вршење свете Тајне.
Заједница човека и жене јесте управо она Божанска мисао и биће двоје једно тело, заједница љубави која се изображава са Богом у савршену стегу Божије заповести.
Самим тим, брак, као институција нас усавршава да будемо пожртвованији једни према другима, а и према Богу, јер човек није створен као асоцијална личност, већ као личност која је друштвена и има потребу за истом и за благословом Божијим – има потребу за заједницу у
Господу Исусу Христу и друштву.
Водећи се самом том чињеницом људи који се одлуче за ову свету Тајну, иде нам у сусрет празник Младенци (светих четрдесет мученика Савастијских) који младенци прослављају и скромно због поста га обележавају са својим најближим.
Не би никако требало и смело скрнавити овај празник тако што би се на младенце мрсило и прекомерно веселило, већ напротив, треба скрушено да се обележи овај свети дан Господњи, у посту и молитви као и љубави и скромности.
Никако, али баш никако не бисмо себи смели да дозволимо да подлегнемо причама и искушењима које вребају, односно да у току поста
мрсимо или се не молимо, а поготово на овај велики празник, јер крштењем тога ми одбијамо благослов и помоћ Божију, а без исте губимо и газимо по ономе што шта нам је Господ дао.
Као пример истрајности у вери према Богу и ближњима су управо (измеђумногих осталих) светих четрдесет мученика.
Они су сви били у римској војисци и сви су били хришћани, међутим, за време владавине Ликинија који је сазнао да неће да принесу жртве идолима, позвао их на суд и претио да ће им одузети част. Свих тих четрдесет војника нису прихватили ову цареву претњу, те их је он месецима мучио и 320.године су предали душу своју Господу.
Драга браћо и сестре Православци, вратимо се оним истинским, Божанским и човечанским вредностима, немојмо да будемо они који упорно газе реч Божију, немојмо бити мухе него будимо пчеле и сабирајмо само оно што је достојно Божијег и људског акта, а то је управо оно да поштујемо Божије заповести и да их се држимо као и да волимо једни друге као што Христос воли нас.
На крају крајева, заиста је лако бити човек (у павом смислу те речи) те бисмо требали да волимо и праштамо ближњима, те ћемо се тако у
свакој сфери нашег живота постати бољи и благословенији људи.
Свим младенцима нека је срећан и Богом благословен празник и да им Господ подари мира, среће и здравља и да јачају из дана у дан у љубави и вери.
Раније је СПН писао како реке људи испраћале два велика стуба православља.
