Петогодишњица устоличења Патријарха српског Порфирија: Многаја љета!
На 18. фебруар 2026. навршава се пет година од избора поглавара Српске Цркве, када је Сабор у Београду поверио трон Светог Саве Патријарху Порфирију.
Пре пет година, 18. фебруара 2021, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је у Спомен храму Светог Саве у Београду дотадашњег Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за 46. Патријарха српског.
Звона врачарског храма огласила су се неколико минута уочи 16 часова, објављујући избор, после чега је служено благодарење и произнесено многолетствије новоизабраном Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском. Свечано устоличење започело је 19. фебруара 2021. саборном архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви.
Од тада до данас, патријарх Порфирије обавља поглаварску службу кроз богослужења, канонске посете епархијама, сусрете са домаћим и страним званичницима, добротворни рад и јавна обраћања, остављајући значајан траг у савременом животу Цркве.
Рођен је 1961. године у Бечеју као Првослав Перић, школовао се у Чуругу и Новом Саду, а монашки постриг примио је 1986. у манастиру Високи Дечани од тадашњег јеромонаха Иринеја Буловића. Богословске студије завршио је у Београду, а усавршавање наставио у Атини, где је касније и докторирао.
Током игуманске службе у манастиру Ковиљу обновио је манастирски комплекс и окупио бројно монаштво, док је 2005. основао терапијску заједницу „Земља живих“ ради помоћи оболелима од зависности. За Епископа јегарског хиротонисан је 1999, а за Митрополита загребачко-љубљанског изабран је 2014, када је у Загребу устоличен на митрополитски трон.
Добитник је међународних признања за допринос дијалогу и помирењу, а говори грчки и енглески језик и служи се руским.
Поред пастирске службе, развио је и значајан научни и педагошки рад на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је од доцента напредовао до редовног професора. Оснивао је научне и друштвене иницијативе, учествовао у раду регулаторних тела за медије, допринео увођењу војног свештенства у Војсци Србије и председавао организацијом централне прославе осам векова аутокефалности Српске Цркве.
У научној библиографији има 27 објављених радова: студије и чланке у домаћим и страним часописима, прилоге у зборницима међународних и националних конференција, једну монографију, као и једно приређено зборничко издање објављено у Београду.
СПН редовно пише о пастирским поукама нашег патријарха и оца Порфирија. Многаја љета!
