Тиха, добра хероина наших дана добила награду за хранитељство
Милена Тодоровић из Јадранске Лешнице добила је награду „Милунка Савић” за вишедеценијску бригу о деци без родитеља и хранитељство које је обележило њен живот.
Милена Тодоровић, рођена 1938, већину дана проводи у соби свог дома у Јадранској Лешници, који је деценијама био уточиште за децу без родитеља. Иако се данас теже креће, њен поглед остаје бистар, а речи мирне и топле, као и живот који је водила, пише „Политика“.
Ове зиме обавештена је да је једна од добитница награде „Милунка Савић”, коју Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељује у оквиру манифестације „Седам величанствених жена”. Свечано уручење организовано је у Председништву Србије, а признање је, због Милениних година и здравственог стања, у њено име примио син Зоран.
Поред сопствених троје деце, ћерке и два сина, Милена је током година у свој дом примала десетине малишана без родитеља, не правећи разлику између деце која су у кући рођена и оних која су у њу долазила преко система хранитељства. Данас је окружена великом породицом, с десеторо унучади и петнаесторо праунучади. Један од дечака који је као беба дошао у њен дом, Раденко, остао је да живи у Јадранској Лешници, где је подигао кућу на породичном имању Тодоровића.
Прво дете у хранитељство примила је 1967, у време када је била међу првим хранитељкама у свом крају. Током летњих месеци у кућу Тодоровића долазила су и деца из Дома за незбринуту децу у Бањи Ковиљачи, како би распуст проводила у породичној атмосфери.
„Увек ми је било жао када одведу дете”, каже Милена. „Никада их нисмо одвајали од наше деце. Лепо смо се слагали, као права породица.”
О годинама у којима је њихов дом био испуњен децом говори и син Зоран, посебно помињући Раденка:
„Све је код нас било сложно и никад није било проблема. Децу смо прихватали као своју. Тих година кроз нашу кућу прошло је много деце, а нама је било лепо, јер смо знали да имају где да буду док не нађу свој дом. Раденко је остао као члан породице, те и данас, кад заврши посао, прво сврати код нас.”
Свечаности у Београду присуствовали су и градоначелница Лознице Драгана Лукић и члан Градског већа Драган Бошковић, који су честитали породици и захвалили Милени на, како је истакнуто, „тихој, али великој” служби друштву.
Јадранска Лешница је деценијама позната као место са снажном традицијом хранитељства. У појединим периодима овде је деловало и по неколико десетина хранитељских породица, а брига о напуштеној деци доживљавана је као људска обавеза и део локалног идентитета. Живот Милене Тодоровић остаје један од најупечатљивијих примера те традиције.
СПН је раније писао о Милунки Савић, најодликованијој жени у историји ратовања, али и хранитељки која је извела на пут на десетине деце.
