Трагедија непослушности Богу и служба светог пророка Јеремије
Православна Црква данас слави Светог пророка Јеремију.
Пророк Јеремија био је један од најзначајнијих пророка у историји Израела, чије пророчанство и живот остављају дубок траг и у Светом Писму, и у православној духовности.
Његова порука, која је често обухватала упозорења о паду Јерусалима и доласку Вавилонског ропства, одјекује и данас као упозорење за све који се одричу верности Богу.
Његов живот и служба били су обележени дубоком патњом и страдањем за истину, будући да је служио у тешким временима, док је Израиљ био на рубу пропасти.
Пророчанства и патње
Он је започео служење 630. године пре Христа, када је земља била раздирана ратовима и политичким напетостима. Младом, али дубоко верујућем, Бог му је поручио да носи тешке поруке људима који су се одрекли истине и правде.
За своје службе, Јеремија је често био усамљен, јер је његова порука била супротна жељама народа. Они су хтели бољу будућност, али се нису обраћали Богу.
Јеремија је био сведок једне од најболнијих етапа у историји Израела – губитка Ковчега Завета, симбола Божјег присуства и Божје славе која је напустила храм. Он је један од првих који је прорекао да ће Божја присутност бити узета од Јерусалима, јер се народ одвратио од правде и истине.
Јеремија је говорио Божје поруке, и зато и сам дубоко патио и бивао одбијан. Народ га је одбацио, а често је био и гоњен због непопустљивог става према греху. Његова пророчанства нису била популарна, али су била истинита.
Један од најдраматичнијих тренутака у његовом животу било је пророчанство на вратима храма, када је рекао да ће Божја правда доћи и да ће се пад Јерусалима неизбежно догодити ако се народ не покаје. Прорекао долазак Вавилонског освајача, уништење Јерусалима и велике патње које ће народ издржати као последицу свог безбоштва.
Након што су Вавилонци одвели Јевреје у ропство, Јеремија је упорно позивао на покајање. Био је свестан да је Божја правда неизбежна, али је имао на уму и могућност Божје милости ако се народ врати Богу. Његова пророчанства су опомињала, али и позивала на обнову.
Јеремија као пример духовне снаге
Многа је мучења и тамнице поднео Јеремија за живота.
Након пада Јерусалима и разарања храма, насилно су га повели у Египат, где је он наставио своју мисију.
Његова последња порука била је пророштво о доласку Навуходоносора и погибији фараона, што се убрзо и догодило. Разгневљени његовим речима, Јудејци су пророка убили камењем.
Умро је као мученик, али не и узалуд: живот пророка Јеремије је опомена свим генерацијама да не одустају од Божјег пута, без обзира на цену.
Јеремија је пророковао и о страдању Месије, Христа, који ће доћи као Спаситељ света и принети себе као жртву за грехе људске.
Наслеђе и молитве
Наслеђе Јеремијино и данас живи кроз молитве и поштовање које му се указује у Православној Цркви. Његове свете мошти су у Александрији, где су наставиле да буду извор духовне утехе за вернике.
Пророк Јеремија, као светитељ, остаје снажан пример истрајности у вери, верности Божјој речи и жртви која води ка спасењу.
Ипак, живот и смрт пророка Јеремије нису били крај његовог деловања. У сновиђењу Јуде Макавеја, Јеремија се појављује као светитељ и молитвеник, пружајући Јуди Макавеју златан мач као дар од Бога да победи непријатеље. То је сведочанство да праведници настављају да делују и моле се за нас и после телесне смрти.
До данас, поштован је као светац и чудотворац, ком се у молитвама обраћају у борби против зла и неправде.
"Нека свете молитве светог пророка Божјег помажу и нама против невидљивих непријатеља и видљивих противника, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин."
