Света Злата Мегленска: непоколебљива невеста Христова

Света Злата Мегленска. Фото: СПН

Православна Црква 26. октобра по новом (односно 13. октобра по старом) календару молитвено се сећа Свете новомученице Злате Мегленске. Прича о овој духовној хероини потиче из 18. века и представља један од најпотреснијих примера истрајности, храбрости и оданости сопственим уверењима у најтежим историјским околностима.

Света Злата је рођена у селу Слатини, у Мегленској области, у сиромашној сеоској породици која је поред ње имала још три кћери. Одмалена се одликовала смерношћу, кротошћу, дубоком побожношћу и унутрашњом чедношћу, али и изузетном спољашњом лепотом. Управо је та физичка лепота постала повод за њена каснија велика страдања.

Један локални Турчин из тог краја, привучен њеним изгледом, одлучио је да је отме и присили на брак. Згодна прилика му се указала када је Злата са другим женама из села отишла у шуму да сакупља дрва. Уз помоћ групе саучесника, он је силом ухватио девојку и одвео је својој кући.

Одмах по довођењу, отмичар је покушао да је приволи да промени веру и пређе на ислам, обећавајући јој да ће је у том случају узети за жену и обезбедити јој лагодан живот. Уколико то одбије, запретио јој је страшним мукама. Злата је без оклевања и страха одбила понуду, поручивши да верује у Христа, да га признаје за свог јединог духовног Женика и да га се неће одрећи чак ни ако је ставе на хиљаде мука и исеку на комаде.

Схвативши да девојку не могу лако покорити, отмичари су променили начин деловања. Злату су предали својим женама са задатком да је разним лукавствима, обећањима и примамљивим причама о задовољствима убеде да промени мишљење. Овај психолошки притисак трајао је пуних шест месеци, али је Злата остала потпуно чврста и непоколебљива у својој вери.

Након тога, освајачи су позвали њене родитеље и сестре, поставивши им суров ултиматум: или да сами убеде Злату да се потурчи, или ће она бити убијена, њихова имовина одузета, а цела породица подвргнута мучењу и уништењу.

Преплашени за сопствене животе и опстанак, родитељи и сестре су дошли код Злате и у сузама је молили да се одрекне вере макар привидно, ради спасавања породице, говорећи јој да је Бог милостив и да ће јој опростити грех учињен у нужди. Иако дубоко ожалошћена њиховим сузама, Злата је одбила овај компромис. Поручила им је да, уколико је саветују да изда свог истинског Бога, они више не могу бити њена породица, јер су њој прави отац Господ Исус Христос, мајка Пресвета Богородица, а браћа и сестре сви светитељи.

Видевши да су сви покушаји убеђивања пропали, отмичари су прибегли бруталним физичким казнама - Злату су бацили у тамницу у којој је провела три месеца, где су је свакодневно изводили и сурово шибали. нИзрезали су јој кожу с леђа у тракама и повешали те каише пред њеним очима како би је заплашили, а затим су усијаном гвозденом шипком проболи су главу кроз уши, провлачећи је са једне на другу страну.

Упркос незамисливим боловима, Злата је све подносила са великим јунаштвом. Боравећи у тамници, сазнала је да се у близини налази отац Тимотеј, проигуман Светогорског Светоникитског манастира и духовник њеног оца. Преко једног мештанина пренела му је молбу да се помоли да она богоугодно издржи свој подвиг до самог краја.

Напослетку, мучитељи су је обесили о дрво и њено тело исекли на ситне комаде. Тако је Света Злата Мегленска пострадала у октобру 1795. године. Хришћани тог краја су у тајности сакупили њене мошти и сахранили их са великим поштовањем, оставивши спомен на њу као на девицу и мученицу чији се подвиг и данас прославља.

СПН је раније писао о Светом Дионисију Ареопагиту, епископу и мислиоцу који је атинску мудрост заменио вечном светошћу Јеванђеља. 

Pročitajte takođe