Митрополит берлински и немачки о документу Фанара из Кијева из 2018.

Митрополит немачки и берлински РПЗЦ. Фото: СПН
Јавно објављени наводи о околностима тзв. "Сабора уједињења", одржаног 15. децембра 2018. у Кијеву, изазивају озбиљну забринутост и отварају питања о мешању државних власти у црквене послове, канонској исправности донетих одлука и последицама по јединство Православне Цркве. О томе је у свом саопштењу говорио Митрополит берлински и немачки Марко, архијереј Руске Заграничне Православне Цркве. О томе је објавио СПН Немачка.
Повод за његово обраћање је интерни документ Васељенске патријаршије о догађајима који су претходили оснивању Православне цркве Украјине (ПЦУ), а који је редакција америчког СПН-а објавила 28. септембра 2026. Према наводима редакције, документ је саставио садашњи Митрополит анкарски Григорије за патријарха Вартоломеја. У то време био је ђакон у делегацији Фанара која је боравила у Кијеву.
Документ, како се наводи у објављеном извештају, описује преговоре с украјинским властима и притиске које су државни органи вршили на црквене представнике. Редакција је саопштила да на њене упите упућене Васељенској патријаршији и митрополиту Григорију није стигао одговор. У тексту се наводи и да Васељенска патријаршија до објављивања чланка није дала званичну реакцију на документ.
У свом саопштењу митрополит Марко наглашава да су информације о околностима Сабора уједињења, уколико су тачне, изузетно узнемирујуће. Према његовој оцени, документ потврђује раније изношене сумње и доноси нове детаље о улози украјинске државе и њених безбедносних служби у процесу који је довео до оснивања ПЦУ.
Митрополит подсећа да се тадашњи украјински председник Петар Порошенко обратио Цариградском патријарху Вартоломеју са захтевом да се створи аутокефална украјинска црква која би имала подршку државних власти и којој би се прикључио што већи број верника. Како истиче митрополит Марко, у том настојању канонско право и црквени поредак нису били у средишту пажње политичких актера.
„Он није био заинтересован за канонско право нити за канонски поредак“, наводи се у саопштењу митрополита Марка, у осврту на тадашњег украјинског председника.
Митрополит Марко затим доводи у питање поступак којим је Цариградски патријарх Вартоломеј образложио своје право да једнострано додели томос о аутокефалности Украјини, без консултација с другим помесним православним црквама, укључујући Руску Православну Цркву. Посебно истиче да томос није додељен канонској Украјинској Православној Цркви на челу с митрополитом Онуфријем, већ структури формираној на Сабору уједињења од представника расколничких организација.
„Овај нови документ износи на видело нове детаље о улози украјинске државе и њених безбедносних служби у легитимисању непокајаних расколника“, наводи митрополит Марко.
У саопштењу се критикује и начин на који руководство Цариградске патријаршије тумачи своја историјска права и улогу у односу на друге помесне цркве. Митрополит Марко сматра спорним настојања да се над црквеним структурама, без обзира на околности њиховог настанка, успостави непосредна контрола, као и одредбе томоса које, према његовој оцени, ограничавају независност цркве којој је аутокефалност додељена.
Он посебно указује на питање политичког утицаја на црквене одлуке и одговорност црквених представника који су, како тврди, дозволили да буду изложени притисцима спољних политичких сила.
„Њихова сопствена политичка амбиција, њихова глад за ’привилегијама’ на које немају право, довела их је у ову замку“, наводи се у саопштењу.
Митрополит Марко истовремено признаје да историја познаје бројне случајеве у којима је световна политика приморавала Цркву да поступа супротно својој вољи и канонском праву. Према његовим речима, ниједна Помесна Православна Црква није у потпуности поштеђена таквих искушења.
У средишту његовог обраћања налази се став да одлуке донете под принудом не могу бити сматране ваљаним и да их, уколико се покаже да су погрешне и у пракси, треба поништити.
„У праву су одлуке донете под принудом неважеће. Ако се у пракси покажу као погрешне, утолико пре морају бити поништене“, поручује митрополит Марко.
Он на крају износи и критичку оцену досадашњег деловања ПЦУ, тврдећи да, упркос притисцима на вернике и свештенство Украјинске Православне Цркве, та структура и даље има ограничен број активних верника и мало монаштва. Исто тако, оптужује је да учествује у одузимању храмова другим црквеним заједницама.
„И Васељенски патријарх је тога свестан, и можемо се само надати да ће можда још променити свој став“, закључује митрополит Марко.
Његово обраћање поново је отворило питања о односу црквеног и државног ауторитета, канонском поретку и последицама политичког утицаја на црквене одлуке. Наводи из објављеног документа и оцене митрополита Марка изнети су у контексту спора око оснивања ПЦУ и њеног односа с канонском Украјинском Православном Црквом.
О овим питањима раније је говорио и митрополит Антоније УПЦ, који је позвао да све Помесне Цркве буду упознате са околностима стварања ПЦУ.
Pročitajte takođe
Клирик ПЦУ организовао анкету о црквеној припадности и доживео изненађење
На питање клирика ПЦУ из Ровна којој Цркви Украјинци дају предност, већина корисника друштвене мреже Threads одговорила је — УПЦ.
Зашто јерархија ПЦУ нема легитимитет: шта кажу помесне Цркве
Поглавар ПЦУ одбија да реши проблем легитимности рукоположења. Међутим, о томе говоре готово све помесне Цркве — чак и оне које су признале ПЦУ.
„Слобода се тако не уређује“: митрополит Теодосије о тајном извештају Фанара
Архијереј је прокоментарисао хронику о стварању ПЦУ
Митрополит УПЦ: Све Помесне Цркве треба да сазнају како је створена ПЦУ
Митрополит Антоније позвао је све Помесне Цркве да проуче извештај о стварању ПЦУ и да отворе свеправославни разговор о тим догађајима.
Ексклузивно: Документ Фанара описује притисак током стварања ПЦУ
У хроници за патријарха Вартоломеја наводе се праћење делегације Константинопоља и притисак Петра Порошенка током „ујединитељског сабора“
Папа Лав XIV у Лурду критиковао француски закон о еутаназији
Поглавар Римокатоличке цркве позвао медицинске раднике да брину о болеснима, а не да им окончавају живот