Обичаји на Усекованије: дан строгог поста и сећања на мучеништво

Фото: СПЦ

Црква се данас сећа страдања светог Јована Крститеља, пророка и Претече Христовог, који је погубљен по наређењу Ирода Антипе. Празник Усековања главе Светог Јована у народу је познат и као Јован Главосек, Јован Секован или јесењи Свети Јован, а прате га строг пост и низ традиционалних обичаја.

У црквеној традицији овај дан назива се и „Мали Велики петак“, јер се верни сећају мученичке смрти светог Јована, који је страдао због тога што је отворено говорио истину, сведочио правду и морална начела.

Јованови ученици су га после мученичке смрти сахранили у Севастији, док је глава светитеља сахрањена одвојено. Према предању, глава је касније пренета у Јерусалим, а потом, у време византијске царице Теодоре, у Цариград.

Празник Усековања обележава се 11. септембра, односно 29. августа по јулијанском календару. Овај датум повезује се са освећењем цркве подигнуте на гробу Светог Јована у Севастији, коју су, према предању, подигли цар Константин и царица Јелена.

Светом Јовану Крститељу посвећено је шест празника током године, а међу њима је и Јовањдан, који се прославља 20. јануара у част светитеља који је, према хришћанском предању, крстио Господа Исуса Христа.

У традицији, свети Јован Крститељ је имао и посебно место приликом склапања побратимстава и кумстава „по Богу и Светом Јовану“. Био је и заклетва и молитва – „Вишњим Богом и светим Јованом“.

Заједно са зимским Јовањданом и летњим Ивањданом, Усековање представља један од три велика годишња спомена посвећена Светом Јовану Крститељу. Обележава се и као храмовна и као крсна слава.

Посебно свечано празник се обележава у храмовима посвећеним Усековању главе Светог Јована Крститеља на Косову и Метохији, међу којима су храмови у Пећи, Урошевцу и Великом Рудару код Звечана, као и манастир Сочаница.

Усековање је дан који се у црквеном календару обележава црвеним словом. Верници га проводе у посту, молитви и уздржању, а у народу је сачувано уверење да овај празник не треба да буде време весеља, песме и славља.

У неким крајевима избегава се једење црвене хране и воћа, попут парадајза, црвеног грожђа и јабука, као и пијење црвеног вина. Црвена боја се симболично доводи у везу с крвљу светог Јована.

Постоји и обичај да се тог дана из употребе склоне ножеви, маказе и друга сечива. Хлеб и припремљена храна, према народној традицији, не секу се ножем, већ се ломе рукама. Ови обичаји, међутим, припадају народном предању и не треба их изједначавати с црквеним учењем.

СПН је раније писао о годишњици рођења патријарха Павла.

Pročitajte takođe