Почео марш "Стазама егзодуса" знак сећања на страдање Срба из Возуће

Учесници марша "Стазама егзодуса" кренули из Тумара ка Стогу. Фото: Политика

Више стотина учесника марша "Стазама егзодуса", међу којима је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, кренуло је 10. септембра 2026. из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи поводом обележавања 31 године од прогона Срба са подручја Возуће, долине ријеке Криваје, те јужног и западног Озрена.

Остојић је рекао да марш симболично подсећа на српска страдања у Одбрамбено–отаџбинском рату.

"Када говоримо о жртви и страдању, једну од највећих је поднео српски народ Озрена који је протеран са својих вековних огњишта" - навео је Остојић за Срну.

Организатор марша је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, чији је председник Зоран Благојевић рекао да данас не провоцирају никога већ само позивају да налогодавци и извршиоци стравичних злочина буду санкционисани и да им се каже где су тела 129 Срба са тог подручја који су живи заробљени.

У колони је и председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, која је поручила да се не сме заборавити пут којим су се кретали српски борци и цивили тражећи спас, од којих многи нажалост то нису успели.

Она је истакла да се после 31 године, упркос бројним апелима, и даље трага за посмртним остацима 129 српских бораца и цивила.

"Важно је учествовати у маршу да би смо знали где смо били, одакле потичемо, да би смо свима који ће доћи после нас пренели оно што смо као народ преживели, а поготово људи са ових подручја и целе планине Озрен", - рекла је Граорчева.

Међу учесницима марша су и начелник општине Петрово Озрен Петковић, који је указао да је важно неговање културе сећања на догађаје током деведесетих година прошлог века.

"Не поновило се. Ми морамо чувати Републику Српску али и не заборавити где су наша вековна огњишта" - поручио је Петковић.

У маршу учествују и припадници Трећег пешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Пре марша учесници су присуствовали служби у Цркви Пресвете Тројице у Тумарама и примили благослов.

Учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра. Реч је о камионском путу, који иде правцем Бријесница Горња-Кврга-Малчићи-Боровци-Лозна-Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ. Након марша, учесници ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обележје погинулим и несталим борцима, где ће бити служена литургија, те положени венци код спомен-капеле у изградњи у знак сећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Срби из Возуће протерани су са вековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. услед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага. Тада је спаљено 30 српских села, протерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића за сада су осуђени само некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора пред Хашким трибуналом и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, који не издржава осмогодишњу затворску казну јер је побегао из БиХ. Махмуљин је један од 19 припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве због злочина почињених над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995.

Раније је СПН писао како су сабрана дела проте Марка С. Поповића Родољуба представљена у Бањалуци.

Pročitajte takođe