Француска одустала од забране мрежа за децу: Уставни савет оборио закон

Француска припрема нови предлог закона о дигиталном пунолетству. Фото: Пиксабеј/LoboStudioHamburg

Француски Уставни савет поништио је кључну одредбу закона о дигиталном пунолетству, којом је било предвиђено да деца млађа од 15 година не могу да користе друштвене мреже, оценивши да таква мера несразмерно ограничава њихову слободу изражавања и комуникације.

Највиши уставни орган Француске оценио је да спорна одредба није ни прикладна, ни неопходна, ни сразмерна циљу који се желео постићи. Одлука се односи на први члан закона, који је представљао његов централни део.

Ипак, Уставни савет није разматрао све мере предвиђене истим законским текстом. Пошто је од њега затражено да оцени уставност само члана који се односи на забрану друштвених мрежа за млађе од 15 година, није се изјашњавао о одредби којом је предвиђена забрана употребе мобилних телефона у средњим школама од 1. септембра 2026.

Француски парламент усвојио је закон 21. јула, након што је предлог прошао и Доњи дом и Сенат. Према првобитном плану, нова правила требало је да ступе на снагу 1. септембра, када би платформама било забрањено да отварају нове налоге корисницима млађим од 15 година.

Постојећи налози деце били би угашени у року од четири месеца, а платформе би имале обавезу да проверавају старост корисника. Управо је тај приступ сада доведен у питање одлуком Уставног савета.

Одлука, међутим, није означила крај политичке иницијативе француског председника Емануела Макрона. Након одлуке Уставног савета, он је задужио премијера Себастијана Лекорнија да припреми нови предлог закона који би поново ограничио приступ друштвеним мрежама деци млађој од 15 година.

Из Јелисејске палате је поручено да премијер треба да ради на новом законском решењу „у најбољем року“, уз поштовање одлуке Уставног савета и европског правног оквира. Истовремено је потврђено да председник остаје одлучан да реформу спроведе до пролећа 2027.

Француска се тако, уместо одустајања од идеје о старосном ограничењу на друштвеним мрежама, сада суочава с потребом да пронађе другачији правни модел који би истовремено штитио децу од ризика дигиталног окружења и остао у границама уставно заштићених права.

Одлука Уставног савета тиме отвара и шире питање с којим се све више суочавају европске државе: како заштитити децу на интернету, а да мере државне контроле не пређу границу која задире у основне слободе грађана.

СПН је раније писао да је компанија Мета кажњена с више од пола милијарде долара за штетан утицај њених платформи на децу.

Pročitajte takođe