Од НДХ до северних логора: књига Кнута Торесена чува сећање на страдале Србе

Нова књига Кнута Торесена биће представљена у Бергену 7. септембра 2026. Фото: Расејање

У Бергену ће 7. септембра 2026. бити одржан јавни догађај посвећен књизи историчара Кнута Торесена, која кроз лична сведочанства и историјске изворе говори о страдању Срба у нацистичким логорима у Норвешкој у Другом светском рату.

Организатор је фондација Minnekulturfond Blodveien, а биће посвећен публикацији која прати судбине људи с простора данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, који су током 1942. били изложени прогону, масовним убиствима и депортацијама на подручју тадашње Независне Државе Хрватске.

Многи од њих потом су одведени далеко на север Европе, где су као принудни радници затварани у немачке логоре на територији Норвешке. За бројне депортоване одлазак у логоре значио је готово сигурну смрт, а међу најтежим местима страдања издваја се логор Беисфјорд код Нарвика.

Беисфјорд је остао упамћен као једно од места на којима су српски заробљеници масовно умирали од глади, болести, исцрпљивања и суровог поступања. Судбине логораша дуго су биле ван ширег фокуса јавности, а њихова страдања остала су мање позната и у широј причи о ратној историји Норвешке.

Публикација настоји да тај део историје сачува од заборава, ослањајући се на лична сведочанства и историјске изворе. У средишту су људи који су, након прогона и страдања у НДХ, депортовани у немачки систем логора у Норвешкој.

Јавни догађај биће одржан у понедељак, 7. септембра 2026, са почетком у 18 часова, на адреси Landåssvingen 15 у Бергену. Програм је отворен за јавност.

Организатори овим догађајем желе да подсете на страдање српских логораша у Норвешкој и допринесу очувању сећања на жртве нацистичког система логора, чије су судбине деценијама остајале недовољно познате широј јавности.

Кнут Торесен, који је растао слушајући приче о патњама и страдању Срба у логорима, као одрастао човек нашао се у норвешком контингенту КФОР-а на Косову и Метохији. Током Мартовског погрома 2004, с око четири стотине својих земљака којима је командовао, успео је да заштити светињу од дивље гомиле од бар 10.000 екстремиста. Грачаницу, по сопственим речима, сматра најсветијим местом које је икад посетио. Примио је Православље и ожењен је Српкињом из Републике Српске с којом има двоје деце.

Pročitajte takođe