Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња
Пивски манастир. Фото: МЦП
Пивски манастир, задужбина митрополита Саватија Соколовића, потоњег Патријарха српског, јединствен је пример очувања културне и духовне баштине. Због изградње хидроелектране на Пиви било је неопходно да читав храм буде измештен с првобитне локације, па је током једног од најзахтевнијих конзерваторских подухвата у Европи сваки камен пажљиво обележен, демонтиран и поново уграђен. Радови су окончани 1982, после 13 година, колико је, занимљиво, трајала и сама градња манастира у 16. веку.
Поред камене конструкције, стручњаци су спасли и више од 1.260 квадратних метара живописа, који је с изузетном прецизношћу пренет и враћен на своје место. Захваљујући том подухвату, Пивски манастир је, и после више од четири века историје, наставио да буде духовно средиште и чувар српске православне традиције.
Ову светињу издваја и једна историјска особеност. Према речима историчара Мила Цицмила, Пивски манастир је једини православни храм у коме је на фрескама приказан османски велики везир Мехмед-паша Соколовић. Народно предање, које се у Пиви преноси генерацијама, говори да је он представљен у тренутку када храм предаје свом сроднику Саватију Соколовићу, што се доводи у везу с његовом улогом у обнови Пећке патријаршије у 16. веку.
Богата манастирска ризница сведочи о вековима духовног и културног живота. У њој се чувају одежда Саватија Соколовића, стара богослужбена књига, драгоцене иконе које је осликао знаменити Лонгин, као и изузетно редак Псалтир из Ободске штампарије из 1495. Игуман Јефтимије истиче да је то једини примерак ове књиге који се данас налази у Црној Гори, док се преостали познати примерци чувају у манастиру Хиландар.
Пивски манастир није само сведок прошлости, већ и место живог духовног окупљања. Сваке године на празник Успења Пресвете Богородице у њега долазе бројни верници, ходочасници и гости. Међу њима је ове године био и песник Ђорђо Сладоје, добитник награде „Извиискра Његошева“, који је поручио да је очување везе с традицијом један од најважнијих предуслова за очување идентитета.
Иако је променио место, Пивски манастир није изгубио свој значај. Напротив, његово пресељење постало је симбол истрајности у очувању српске духовне и културне баштине, доказујући да ни велики грађевински подухвати, ни време, ни историјске околности нису успели да прекину живот једне од најзначајнијих светиња српског народа.
СПН је раније писао да ће др Оливер Суботић одржати три мисионарска предавања у Боки Которској крајем јула.
Pročitajte takođe
Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња
Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.
Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори
Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.
Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?
Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.
Кругови светлости у летњој ноћи: древни обичај – нематеријално наслеђе Срба
Паљење петровданских лила један је од најстаријих народних обичаја у Срба. Од 2017. је у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.
Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 3 део
Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.
Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности
Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.