„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки. Фото: СПН

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки, у свету Светозар Трлајић, рођен је 6. јула 1884. у Молу, у побожној породици Стефана и Јелисавете Трлајић. Основно образовање стекао је у родном месту, док је гимназију и Богословију завршио у Сремским Карловцима. Правне науке студирао је у Београду, а правосудни испит положио је у Загребу.

За ђакона је рукоположен на Богојављење 1909, а за свештеника на празник Светог Саве исте године. Скоро две деценије служио је као парох у Башаиду, а потом је позван на службу у Светом Архијерејском Синоду СПЦ, где је обављао дужности референта и секретара.

Као удовац и свештеник примио је монашки постриг 1929. у манастиру Крушедолу, где је произведен у чин архимандрита и постављен за настојатеља манастира. За викарног епископа сремског хиротонисан је 30. септембра 1934, а четири године касније устоличен је за епископа горњокарловачког са седиштем у Плашком.

Познат као ревностан архијереј и неуморни пастир, епископ Сава оставио је дубок траг у животу СПЦ и био један од истакнутих архијереја који су се противили закључењу Конкордата.

Уз свој народ до мученичке смрти

Други светски рат затекао је епископа Саву у владичанској резиденцији у Плашком. Тамо му је најпре италијанска окупациона власт предложила да пређе у Србију и да се спаси, што је он одбио.

Након што је 21. маја 1941. у место стигла група од стотину усташа и преузела власт, епископа Саву поново су покушали да отерају из епархије, од свештенства и народа који је пасао као архијереј. Два дана касније иселили су га из владичанског двора, сав намештај и покретну имовину натоварили на камионе и одвезли у Огулин.

На 8. јун, озлоглашени усташки злочинац Јосип Томљеновић и друге усташе отеле су све вредносне хартије и новац епархије, а владици су рекли да његово присуство тамо није ни потребно, ни пожељно. Усташе су му претиле и терале га за Србију.

Епископ Сава је то одлучно одбио, поручивши да је законити Епископ горњокарловачки и да не може оставити своју епархију, препуштајући прогонитељима да с њим учине шта им је воља. Владика је заробљен и проглашен таоцем „нове католичке државе Хрватске“.

Иста судбина задесила је тада и више свештеника Епархије горњокарловачке, међу којима су били архијерејски заменик протојереј Иса Ј. Пејновић, протојереји Милан Докмановић и Милан Рајчевић, као и јереји Петар Вучинић, Богољуб Гаковић, Милан Ђукић, Јаша Степанов, Ђорђе Стојановић и Станислав Насадил. Они су део 73 свештеномученика који се славе на исти дан кад и владика Сава.

Владика је ухапшен 17. јуна 1941. с 13 угледних Срба. Тамо су били и већ споменути свештеници. Затворени су у шталу злочинца Томљеновића, где су били под оружаном стражом и свакодневно су мучени и злостављани – нарочито владика. После вишенедељног заточеништва и тешког мучења пребачени су у Госпић, где је настављено страдање.

Забележено је да су их 19. јула 2026. по двојицу, везане жицом, спровели из штале до железничке станице у Плашком, да би их возом пребацили у Госпић.

Последњи поуздани подаци сведоче да је почетком августа 1941. још био жив у госпићком затвору, док се сматра да је средином августа, с две хиљаде српских страдалника, одведен према Велебиту, где је мученички пострадао. Тачно место његовог страдања и гроб до данас нису познати.

Од Госпића до Велебита: сведочанства о последњим данима епископа Саве

После више од месец дана проведених у заточеништву у Плашком, епископ Сава Трлајић и група Плашчанских новомученика 19. јула 1941. изведени су из затвора. Усташе су их повезале жицом по двојицу и спровеле до железничке станице у Плашком, одакле су наредног дана транспортовани у Госпић.

Ту су били од 10 часова увече до 5 часова ујутру. Владика Сава је у ланцима био приморан да стоји све време. Нису му дали ни да седне и да се одмори.  

По доласку у Госпић 20. јула 1941, епископ Сава и његови сапатници одведени су у госпићки затвор, где су били изложени тешком мучењу, понижавању и злостављању.

Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије Јевтић у књизи „Српска Црква у Другом светском рату“ наводи да је епископ Сава 8. августа 1941. виђен у дворишту казненог завода у Госпићу. Према том сведочењу, владика је био везан и остављен на киши, али је и то страдање поднео мирно и достојанствено.

Средином августа 1941. из госпићког завода изведена је велика група затворених Срба. Око две хиљаде људи, међу којима је био и епископ Сава, било је повезано жицом по двојица и одведено у правцу Велебита. Према подацима које наводи епископ Атанасије Јевтић, позивајући се на сведочења савременика, претпоставља се да је епископ Сава тада убијен на Велебиту.

О страдању епископа Саве сачувана су и сведочанства која је забележио свештеник Јован Силашки у часопису Банатски весник, у тексту под насловом „Главу дајем, ал' свој народ не остављам“.

Према том сведочењу, у време успостављања усташке власти у Горњокарловачкој епархији епископу Сави Трлајићу лично је загребачки надбискуп Алојзије Степинац поручио да мора да напусти „хрватски“ Карловац, уз претњу да ће, уколико то не учини, бити ликвидиран.

Према истом казивању, епископ Сава је на то одговорио:

У истом сведочењу наводи се да је након тога епископ Сава ухапшен и изложен тешком мучењу, као и да су током његовог мучења у Плашком усташе певале речи црквене песме:

Према казивању које је пренео Јован Силашки, када су епископа Саву после мучења повели ка стратишту, његова мајка стајала је код цркве како би још једном видела сина и поздравила се с њим. Није јој било дозвољено да му приђе, али је владика рукама везаним жицом, успео да је благослови пре него што је одведен.

Сачувано је и сведочење о последњим тренуцима живота епископа Саве које је, како наводи Јован Силашки, пренео човек који је тврдио да је био непосредни сведок његовог страдања. Према том казивању, након одвођења из затвора владика је доведен на једно стратиште, где је мучење настављено.

Тај сведок је навео да су мучитељи епископа Саву свирепо злостављали, да су му живом одрали кожу, посули рану сољу, а потом га закопали у земљу тако да му је само глава била изнад површине. Према истом сведочењу, након тога су преко њега вукли гвоздену дрљачу све док није предао душу Господу. Сведок је додао да не зна шта се потом догодило са телом епископа Саве, али је претпоставио да су га усташе бациле у једну од бројних јама на подручју Велебита.

наводи се у овом сведочењу.

Иако су поједини детаљи овог казивања остали забележени као сведочење очевица чији идентитет није познат, она су постала део памћења о страдању епископа Саве Трлајића и његовој верности Цркви и народу који му је био поверен.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве током рата више пута је интервенисао за митрополита Петра и епископа Саву, али ти покушаји нису довели до њиховог ослобађања.

Епископ Сава Горњокарловачки (Фото: Википедија)

СПН је раније писао о житију великог подвижника светог Сисоја Великог.

Pročitajte takođe