Колико је искрен пастор Бернс у својој подршци прогоњеним хришћанима?
Фото: СПН
Чули смо и прочитали много исправних речи, испуњених поштовањем према српским хришћанима и многострадалном српском народу.
Али, колико су Бернсове речи заиста искрене? О томе део наше редакције из Украјине има шта да каже.
Током сусрета с Патријархом српским Порфиријем, пастор је настојао да увери саговорнике у своју приврженост слободи вероисповести. Бернс је посетио светиње на Косову и Метохији, као и комеморативни скуп у Републици Српској посвећен сећању на српске жртве у рату у једном делу Босне и Херцеговине. Изговорио је много исправних речи о страдању и страшним жртвама које је српски народ поднео током ратова деведесетих година.
написао је Бернс на својим налозима на друштвеним мрежама.
Бернс је од свештенства Српске Православне Цркве чуо сведочанства о прогону православних Срба на Косову и Метохији.
nавео је пастор.
Јавна сведочанства и подршка српском народу које долазе од Бернса важни су и значајни. Међутим, искреност његових речи изазива озбиљне сумње. Наиме, управо је Марк Бернс постао један од гласова који фактички оправдавају прогон канонске Украјинске Православне Цркве.
У марту 2025. пастор је, на позив рабина Моше Асмана, допутовао у Украјину. Лидери појединих верских организација организовали су за Бернса, како се наводи, пропагандну турнеју, након које је изјавио да је Украјина, како је навео, „светионик верске слободе“.
Испод објава посвећених његовој посети Украјини, у коментарима су га питали да ли је разговарао с било ким од представника (канонске) Украјинске Православне Цркве и да ли је упознат с поступцима украјинских власти према тој Цркви.
Бернс је одговорио да је на једном од састанака био „епископ Андреј“, који му је рекао да су за све те негативне појаве одговорни Руси и Руска Православна Црква.
Поново наглашавамо – на тим састанцима није био присутан ниједан представник Украјинске Православне Цркве.
Већ крајем августа 2025, после сусрета Трампа и Путина у америчкој држави Аљаска, Бернс је изнео подршку закону о забрани Украјинске Православне Цркве.
написао је Бернс на свом налогу на мрежи X.
У интервјуу украјинском издању „Леви берег“, које је познато по оштром и критичком односу према Цркви, пастор је упоредио Украјинску Православну Цркву са „фашистичким групама“ и „исламским терористима“.
изјавио је пастор.
Он је додао да је, пре доласка у Украјину, био уверен да се у тој земљи угрожава слобода вероисповести, али да су га, након разговора с „верским лидерима“, уверили да „то није случај“.
Такве изјаве изазивају озбиљне сумње у доследност привржености правима хришћана коју Бернс истиче у својим јавним наступима.
Пастор је показао очигледно занемаривање бројних документованих сведочанстава о прогону православних Украјинаца од стране власти Владимира Зеленског. Вернике је упоредио са терористима и подржао закон који се данас користи као основ за забрану деловања Украјинске Православне Цркве.
Такве изјаве изазивају озбиљне сумње у искреност Бернсове привржености правима хришћана, о којој говори у својим јавним наступима.
Пастор је показао очигледно занемаривање бројних документованих сведочанстава о прогону православних Украјинаца од стране власти Владимира Зеленског. Вернике је изједначио с терористима и подржао закон који се данас користи за забрану Украјинске Православне Цркве.
Може ли човек који заступа такве ставове заиста искрено саосећати са свим страдањима која је претрпео православни народ?
Желимо да верујемо да ће га посета светињама српских земаља истински дирнути, те да ће му отворити очи за истину.
СПН је раније писао да су патријарх и Бернс посетили Пећку Патријаршију.
Pročitajte takođe
Рукавица у лице српском народу: Владика Николај или Симеон Драшкић?
Недавно је светлост дана угледала нова сезона популарне серије „Сенке над Балканом“ у режији Драгана Бјелогрлића.
Колико је искрен пастор Бернс у својој подршци прогоњеним хришћанима?
Ових дана Републику Српску, Србију и простор Космета посећује пастор Марк Бернс, који се представља као духовни саветник председника САД Доналда Трампа.
Смањује се простор за српски идентитет, памћење и наслеђе на КиМ (2)
Поводом поступања тзв. „косовске“ полиције на Видовдан на Газиместану анализирамо реакције српске стране.
Смањује се простор за српски идентитет, памћење и наслеђе на КиМ (1)
Поводом поступања тзв. „косовске“ полиције на Видовдан на Газиместану анализирамо реакције српске стране.
Кнут Торесен, бранитељ Грачанице: „Најсветије место које сам икад посетио“
Док су у марту 2004. широм Космета гореле српске куће и светиње, један Норвежанин донео је одлуку која му је изменила живот: учиниће све да одбрани манастир Грачаницу.
Пилиповић: СПЦ је неправедно представљена као кривац за рат
Историчар др Радован Пилиповић оштро је критиковао књигу Едина Омерчића о политичкој улози СПЦ у БиХ, оценивши да је реч о идеолошком и селективном тумачењу прошлости.