Матица српска: Матији Бећковићу међународна награда за животно дело
Матија Бећковић обраћа се присутнима у Матици српској. Фото: скриншот ЈТ видеа
Академику Матији Бећковићу уручена је Пушкинова медаља за 2024, једно од најзначајнијих признања које додељује Међународни словенски форум „Златни витез”. Награда му је додељена на свечаности одржаној 8. јуна 2026. у Матици српској у Новом Саду.
Свечани програм организовали су Матица српска и Библиотека Матице српске, а окупио је бројне посетиоце и представнике културног живота Србије и Русије. На почетку скупа присутнима се обратио председник Матице српске, проф. др Драган Станић.
Признања овогодишњим лауреатима уручио је Николај Петрович Коља Бурљајев, истакнути руски филмски уметник, писац и редитељ, руски државни и културни делатник.
Пушкинова медаља, коју Форум „Златни витез” додељује најзначајнијим ствараоцима са словенског језичког простора за животно дело, ове године припала је академику Матији Бећковићу као признање за дугогодишњи допринос књижевности и култури.
Награда „Златни витез” за публицистику додељена је Владимиру Кршљанину за књигу „Нови свет”, објављену на руском језику у издању куће „Балкански свет”. У име лауреата признање је примио Душан Опачић.
Статуа „Златног витеза” за изузетан допринос медијској афирмацији Форума додељена је новинарки Мили Милосављевић, док је Златну диплому за допринос културној сарадњи словенских народа добио редитељ и писац Радисав Јеврић из Црне Горе.
Посебан уметнички део програма уприличила је глумица Ивана Жигон, потпредседница Међународног форума „Златни витез”, која је на руском језику говорила песму „Вера Павладољска” Матије Бећковића, уз клавирску пратњу Марије Андрејеве.
СПН је раније писао да је у Мађарској отворена изложба о јубилеју Матице српске.
Pročitajte takođe
Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња
Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.
Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори
Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.
Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?
Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.
Кругови светлости у летњој ноћи: древни обичај – нематеријално наслеђе Срба
Паљење петровданских лила један је од најстаријих народних обичаја у Срба. Од 2017. је у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.
Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 3 део
Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.
Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности
Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.