Изабрана дела блаженопочившег митрополита Амфилохија представљена у Бару

Представљање књиге у Бару. Фото: Митрополија црногорско-приморска.

У уторак, 2. јуна 2026.године на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира одржано је представљање Изабраних дела блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

О личности митрополита Амфилохија, кроз осврт на његова дела, говорили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, проф. др Мило Ломпар и књижевник Живојин Ракочевић.

Прво се сабранима обратио отац Гојко.

Он је подсетио на то да блаженопочивши митрополит Амфилохије није био, како је рекао, кабинетски писац који пише без контакта са људима, него је, према његовим речима, био онај који збори и твори.

Појаснио је да иза 30 наслова изабраних дела митрополита Амфилохија стоји 1500 библиографских јединица, а, како је подвукао, ради се само о његовим изабраним делима.

Говорећи о темама којима се митрополит бави у овим дјелима, отац Гојко је казао да иза сваке те теме стоји живи Амфилохије међу људима, баш на месту о којем пише.

„Братоубилачки рат – тај израз нисмо имали у свести док га митрополит није поновио 300 000 пута на сваком парастосу, помену и у свим другим могућим приликама“,– казао је отац Гојко.

Он је навео да, иако се сматра да се митрополит Амфилохије понајмање остварио као песник, његов стих „бих да те схватим Христе“ показује супротно.

„Дакле, не наступа као фарисеј који је попио сву памет овога света и који је ухватио Бога за браду, него као један боготражитељ. Он јесте архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, доктор Амфилохије Радовић, зна шест-седам језика и тако даље, али све вријеме у њему, испод свих тих титула, видите једног истинског боготражитеља. Бих да те схватим Христе – то је његова поезија“, рекао је отац Гојко.

Дотакавши се обнова, навео је да се најмање говори о томе колико се митрополит Амфилохије потрудио око литургијске обнове.

„Куну се људи Острогом, а не знају за Исуса Христа. Требало је и тај пастирски, поучни, учитељски дио обавити и приказати ту јасну везу између Свете литургије и манастира Острог. Кад се говори о свим обновама манастира Острог, о обнови онога платоа и зграда, најмање се говори о томе колико се Амфилохије потрудио да онај плато постане литургијски простор“, нагласио је отац Гојко Перовић.

Он је подсетио да је митрополит Амфилохије први пут на српски језик превео Девтероканонске књиге.

"Митрополит не само што их преводи, него их на неки начин чини доступнима и освешћује нас да ми те књиге већ имамо у богослужбеној употреби“,– рекао је Перовић, те подсетио да је митрополит Амфилохије учествовао и у преводу Новог завета.

Професор Ломпар говорио је о просветитељском и националном опусу дјеловања митрополита Амфилохија.

Он је казао да митрополит Амфилохије припада реду најистакнутијих црквених великодостојника у историји наше Цркве.

Сврставајући блаженопочившег митрополита Амфилохија у другу групу ове поделе, међу којима су и архиепископ Данило Други, Арсеније Трећи Чарнојевић, владика Николај Велимировић и други, професор Ломпар је казао да смо у протекле три деценије имали неколико владика који су попуњавали ту врсту искуства.

„Његово постојање везано за просвећеност је подразумевало светосавску традицију“,–нагласио је професор Ломпар.

Потом је сабранима о блаженопочившем митрополиту Амфилохију из перспективе косовског завјета у његовом животу говорио књижевник Живојин Ракочевић.

„Читати, односно говорити о томе шта је Косовски завет у животу и мисији митрополита Амфилохија Радовића значи говорити о магистралним токовима његовог живота, о конститутивној и дубоко хришћанској природи огромног дела које вечерас представљамо. Врло често, када је у питању Косовски завет, не разликују хришћанско и косовско, свету земљу и косовску земљу, Нови завет и Косовски завет. И зато је пред нама вечерас једна од најдубљих синтеза у којима се развијао религиозни, уметнички и национални поглед на свет и вечност. Тај поглед је дао изузетне одговоре на кључна питања развоја духовног и културног идентитета“,–казао је Ракочевић.

У уметничком делу програма наступила је певачка група „Дарови Светог Јована Владимира“.

Модератор вечери била је Оливера Балабан.

Раније је СПН писао како су у богословијама СПЦ почели матурски испити.

Pročitajte takođe