Ризница историјске грађе: Архив СПЦ отворио врата истраживачима

Зграда архива у Сремским Карловцима. Фото: vojvodinago.com

Архив Српске Православне Цркве отворио је пре нешто више од годину дана врата истраживачима у згради Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, настављајући рад на очувању и представљању драгоцене црквене архивске грађе. Повратку карловачке архивске грађе под окриље СПЦ претходила је одлука Светог Архијерејског Синода, након што је о тој документацији од 1949. до 2019. године бринула Српска академија наука и уметности, пише „Дневник”.

Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић изјавио је за новосадски „Дневник” да су недавно, уз подршку Министарства културе Републике Србије, уређени читаоница и канцеларијски простор у згради Карловачке богословије.

Он је навео да се услови за истраживаче нису значајније мењали и да сви заинтересовани за историју Цркве, уз благослов Светог Архијерејског Синода, могу да приступе архивској грађи уколико није у поступку додатне обраде или дигитализације.

Према речима др Пилиповића, пред Архивом су и нови изазови, пре свега обнова зграде на Тргу Бранка Радичевића у Сремским Карловцима, где је већ смештен део архивистичке опреме, укључујући полице, витрине и други мобилијар.

Он је истакао да архивско наслеђе Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима представља важан део културне и архивске баштине Србије, јер се у фондовима налазе не само документи Карловачке митрополије, већ и бројна акта која се односе на крајеве јужно од Саве и Дунава.

Др Пилиповић посебно је подсетио на прошлогодишњу изложбу „Документа Српског Сиона – печати и потписи српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима (1690–1918)”, која је, уз подршку Светог Синода, представила вредност и лепоту српске црквене документације.

Архивски фондови проширени су и документацијом Патријаршијског управног одбора који је заседао у Сремским Карловцима од 1936. до 1941, као и досијеима свештеника и монаха рукоположених после 1941.

За јесен је најављена изложба „Митрополит Стефан Стратимировић као црквени и национални вођ (1790–1836)”, на којој ће бити представљена документа о његовом архипастирском раду и животу Цркве и народа у том периоду.

Др Пилиповић је додао да је ревизија старих митрополијско-патријаршијских фондова отворила и тему свакодневног живота у Карловачкој митрополији током 18. века, па се у наредном периоду очекује представљање архивске грађе о побожности народа, сујеверју и занимљивим догађајима из тог времена.

СПН је раније писао о споменутој изложби о „Документа Српског Сиона".

Pročitajte takođe