Појас Богородице кроз векове: историја, Предање и пут спасоносне светиње

Часни појас Пресвете Богомајке. Фото: СПН

Часни појас Пресвете Богородице, који се чува у манастиру Ватопед на Светој гори, сматра се једном од највећих драгоцености православног света и једином сачуваном светињом из земаљског живота Богородице. Према Предању, појас је од камиље длаке исплела сама Богомајка, а данас је подељен на три дела. Они се чувају као највећа драгоценост и поштују широм православног света.

Предање бележи да након Успења Богородице, на сахрани Пресвете Богомајке, од свих апостола једини није био присутан апостол Тома. Он је тада проповедао Јеванђеље Христово у Етиопији. И мада је, сазнавши за Њено упокојење, чудом пребачен из Етиопије у Јерусалим, ипак није стигао на њену сахрану. Веома ожалошћен, тражио је да се гроб отвори да се опрости бар од тела, кад није за живота успео да се опрости од Ње.

Апостоли су гробницу отворили и видели да је празна, а из ње се ширио миомирис. Молили су се да им Господ открије куд је нестало тело, али су схватили да је Пресвета Богомајка заједно с телом узета на небо и да Њених пресветих моштију нема на земљи.

Ипак, апостол Тома, и даље дубоко тугујући, питао се зашто га Богомајка није сачекала да се од ње опрости. Приговорио је:

Предање бележи да је Она одговорила Томи да није хтела да га растужи, већ да је отишла јер су се Њени дани на земљи завршили.

Затим је преко анђела предала Појас апостолу Томи. Пресвета Богородица се те вечери свим апостолима јавила и рекла:  

Историја и чуда Часног појаса Пресвете Богородице

Кроз читаву своју историју, ова светиња је премештана и чувана на различитим местима.

У првим вековима налазила се у Јерусалиму, потом у Кападокији, да би у 4. веку била пренета у Константинопољ из епископије Зиле. Цар Аркадије у 4. веку пренео је појас и предао у храм Халкопратион на чување у посебном запечаћеном кивоту.

Кивот је био запечаћен све док, према предању, није отворен у време цара Лава Мудрог, крајем 9. и почетком 10. века. Тада је појас исцелио царицу Зоју, коју су ломили нечисти духови, доносећи јој слабост и болест.

Цар и царица усрдно су се молили за исцељење и царици се јавила Пресвета Богородица и обећала помоћ, чим се на њу положи Њен појас. На цареву молбу и уз патријархову дозволу, кивот је отворен. Чудесно је било већ и то што је после толико векова појас остао нетакнут и без икаквих оштећења.

Чим је појас положен на болесну жену, нечисти духови су нестали, а царица Зоја је појас после тога извезла златним концем у знак захвалности.

Затим је Појас пренет у знамениту цркву Влахерну, задужбину царице Пулхерије.

Црквени празник посвећен Полагању Појаса установљен је у 12. веку, у време цара Манојла Првог Комнина. До тада, слављен је заједно с Покровом Пресвете Богородице.

У 12. веку, после пораза Византије од бугарског владара Асена, Појас је из Константинопоља пренесен у Бугарску. Бугари су га затим, највероватније око 1386, поклонили кнезу Лазару Хребељановићу, након удаје његове ћерке Драгане за сина цара Ивана Шишмана.

Кнез Лазар је касније тај део Богородичиног појаса уз велики комад Часног Крста поклонио светогорском манастиру Ватопеду. Данас се та светиња чува у олтарском делу главног храма манастира. Још један део појаса, манастир Ватопед добио је од византијског цара Јована Шестог, који је манастиру био посебно благонаклоњен.

Један део Часног појаса налази се у Грузији, у Зугдиду. Ћерка цара Романа исцелила се 942. уз помоћ појаса, па је касније, кад је отац дао за цара Абухаза Грузијског, она понела један део Часног појаса са собом. По заповести руског цара Александра I, саграђена је нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се чува тај део чудотворне одеће Пресвете Богородице.

Светиња је кроз векове пролазила кроз бројна искушења.

У Предању се посебно истиче да су током турске владавине монаси носили светињу по разним крајевима, да би она донела утеху и помоћ верном народу. У тим записима помињу се бројна исцељења од куге, од колере, чак и васкрсења. Ти догађаји, које верници тумаче као чудесне, попут заустављања болести, избављења од невоља и духовног укрепљења описани су у многобројним књигама.

Још од времена апостола Томе постоји пракса освештавања других појасева прилагањем њиховим Часном појасу Пресвете Богомајке. У складу с Предањем, верницима се дају освештане траке које су дотакле појас, уз веру да молитва и благослов доносе утеху и радост породици. Такве траке жене су носиле ако су имале проблеме у трудноћи.

Часни појас у наше време

И у савременом поштовасњу Појаса, такве освештане траке нарочито су драгоцене.

Важно место међу сведочанствима његових чуда имају она која долазе од парова који траже помоћ у случајевима бездетности. Богородица као Брзопомоћница, брзо услиши молитве и помаже им да на свет донесу здрав пород. Такав обичај и пракса раширена је у свим православним земљама.

Још се за исцељење од бездетности, компликација у трудноћи и на порођају моле и пред иконом на којој Пресвета Богомајка држи свој Часни Појас на рукама. Та икона је релативно ретка, али је дубоко поштована међу свим православнима. И пред њом су молитве једнако успешне као се да носе освештане траке на себи, јер освештани иконописани прикази исто тако носе благодат и помажу невољнима с једнаком силом.

Међутим, заштити Појаса Пресвете Богородице не прибегава се само у случајевима бездетности и репродуктивних компликација, а чак и у таквим случајевима – не раде то само жене, већ и мушкарци. Споменули смо духовно укрепљење, што значи да Појас помаже и код малодушја, па и озбиљнијих телесних болести. У случајевима онколошких обољења, препоручује се ношење освештаних трака, приложених Појасу. У грчким медијима и дан данас бројна су и честа сведочанства о помоћи Часној појаса Пресвете Богородице.

И пошто је Божја милост и благодат безгранична, а Господ човекољубив и жели да се сви људи спасу – тако и његова Пречасна Богомати жели да помогне свима који јој се искрено обрате.

Ако имате освештану траку и неког у својој близини коме би могла помоћи, не плашите се да је поделите на два, на три дела, па чак и више ако је неопходно. Појас ће помоћи сваком верном, било да носи траку око струка, у џепу у близини срца, закаченог за одећу, око зглоба шаке или у коси. Главно је вера, искреност и живот по Јеванђељу, заповестима Божјим.

И дан данас, Часни појас Богомајке остаје снажан духовни симбол и благослов за верне. Они широм света настављају да му прилазе с вером, видећи у њему знак заштите, исцељења и сталног присуства Пресвете Богородице у животу Цркве.

Pročitajte takođe