Изложбе које опомињу и уклањање усташких обележја широм света
Фото: Спутњик
Изложба „Јасеновац – трајна опомена“ отворена је 22. априла 2026. у Библиотеци града Београда, у оквиру обележавања Националног дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, као и Дана Музеја жртава геноцида. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 12. маја.
В.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина подсетио је да су 22. априла 1945. преостали логораши покушали пробој из Јасеновца. Од њих је преживело око стотину.
Он је истакао и да се тај датум обележава као крај страдања у логору, наглашавајући да је реч о јединственом примеру где су заточеници сами покушали да изборе слободу. Посебно је издвојио подвиг Милета Ристића, који је у тренутку јуриша успео да отме оружје чувару и омогући другима повлачење.
Арбутина је указао да је у Независној Држави Хрватској спровођена геноцидна политика над Србима, Јеврејима и Ромима, али је упозорио и на савремене појаве ревизионизма.
нагласио је он.
В.д. директора Библиотеке града Београда Ненад Миленовић оценио је да је Јасеновац био један од најстрашнијих логора смрти, истичући да је суштина изложбе да се страдање не заборави. Указао је и на опасност поновног оживљавања усташке идеологије и симболике.
Коаутор изложбе Никола Милошевски нагласио је да је поставка резултат вишедеценијског рада стручњака музеја на прикупљању грађе и сведочанстава. Он је указао да изложени предмети имају снажну симболику, попут кашике која сведочи о глади логораша, који су дневно једва уносили између 500 и 700 калорија.
рекао је он.
Изложба је подељена у два сегмента – „Пробој у слободу“, који приказује последње дане постојања логора и покушај бекства, и „Хипократ у жицама“, који се бави деловањем болнице унутар логора од 1942. до 1945.
Посетиоци могу видети оригиналне предмете, фотографије, документа, видео-материјале и сведочанства преживелих.
Поред изложбе, Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу за уклањање усташких обележја широм света. Арбутина је навео да је у том контексту вођена комуникација са шпанским властима, које су донеле одлуку о уклањању симбола са гроба Вјекослава Макса Лубурића, управника логора у НДХ.
Изложба „Јасеновац – трајна опомена“ представља покушај да се кроз научни приступ и документарну грађу очува сећање на жртве и укаже на значај историјске одговорности. СПН је раније писао о тој изложби док је била отворена за јавност у Народној скупштини Србије поводом годишњице ослобођења логора.
Pročitajte takođe
Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња
Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.
Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори
Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.
Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?
Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.
Кругови светлости у летњој ноћи: древни обичај – нематеријално наслеђе Срба
Паљење петровданских лила један је од најстаријих народних обичаја у Срба. Од 2017. је у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.
Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 3 део
Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.
Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности
Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.