Грчки свештеник: Наслеђе Византије превазилази националне оквире
Фото: СПН
Протопрезвитер Георгиос Кацоунис из Грчке Православне Цркве, старешина храма Светог Спиридона у Неа Јонији, говорио је у емисији „En Alithia“ Савеза православних новинара Грчке о значају византијске културе и њеном утицају на савремени свет. У свом излагању, отац Кацоунис осврнуо се на однос Православља и модерног доба, као и на историјско наслеђе Источног римског царства.
Он је истакао да наслеђе Византије не припада искључиво једном народу, већ да представља окосницу православне традиције широм света. Подсећајући на догађај када је Архиепископ амерички Јаков показао двоглавог орла председнику Џону Кенедију, нагласио је да тај симбол обједињује знање и снагу царства које је преносило веру и културу.
Посебан акценат ставио је на допринос Византије књижевности и законодавству. Подсетио је да су Јустинијанов законик и закони Лава Мудрог били испред свог времена.
рекао је Кацоунис, указујући на висок ниво образовања у Византији.
Говорећи о мисионарској улози Православља, нагласио је да је Црква стварала писма и културу за народе који нису имали сопствени писани језик, омогућивши им да се Богу моле на сопственом језику и тако сачувају духовни и културни идентитет.
СПН је раније писао о томе да је грчки интелектуалац критиковао државну политику Грчке због подршке расколу у Православљу.
Pročitajte takođe
Изложбе које опомињу и уклањање усташких обележја широм света
Поводом дана пробоја логораша из Јасеновца, Музеј жртава геноцида отворио изложбу и покренуо једну светску иницијативу.
Грчки свештеник: Наслеђе Византије превазилази националне оквире
Византијско наслеђе није ограничено на један народ, већ представља темељ идентитета православних широм света, поручио је протопрезвитер Георгиос Кацоунис из Грчке Цркве.
Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету
Називи Грузије и историја њених владарских династија откривају сложен спој језика, традиције и политичке моћи који је обликовао идентитет ове земље.
Благовештенски сабор 1861. уобличио идеју српске аутономије у Угарској
У априлу се навршило 165 година од Благовештенског сабора у Сремским Карловцима, на којем су Срби у Угарској формулисали захтеве за националну аутономију.
Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле
Побусани понедељак, који се обележава после Светле недеље Васкрса, посвећен је преминулима и спаја васкршњу радост са молитвеним сећањем на упокојене.
Храм Светог Марка: 680 година од крунисања Душана Силног у Марковој цркви
У цркви Светог апостола Марка у Београду Литургијом и државном церемонијом обележено је 680 година од крунисања цара Душана Силног.