У Матици српској одржано књижевно вече

Књижевно вече у Црној Гори. Фото: Митрополија црногорско-приморска.

У сарадњи са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности, приређено је 27. априла 2026.године књижевно вече посвећено научном и стваралачком раду Јелене Марићевић Балаћ.

Разговор са гошћом водио доц. др Горан Радоњић.

У уводном обраћању, професор Радоњић је представио богату научну биографију гошће, истичући њен значајан допринос кроз учешће на бројним научним скуповима посвећеним српској прози и поезији.

Током вечери, ауторка је открила да је главни подстицај за њено истраживање метаморфоза у делу Милорада Павића била представа „Цигани лете у небо”.

Наглашено је да Павићево стваралаштво, попут симболике воћке ку у Хазарском речнику, нуди човјеку могућност да кроз самоспознају досегне божанско.

Павић се, како је истакнуто, мора читати истовремено „очима ума и очима срца”, јер управо историја српске књижевности кроз његово дело чува суштинске вредности нашег идентитета.

Посебан осврт дат је српском бароку, за који ауторка наводи да нуди могућност васкрсења и новог почетка једне културе. Сагледавајући нашу књижевност као нераскидиву цјелину, гошћа је поручила да нам спознаја сопствене културе омогућава да, говорећи о себи, заправо говоримо о универзалним културним вредностима.

У том контексту, разматрани су Павићеви књижевни преци — Петровић, Црњански и Андрић — од којих је учио и у чијем је раду видио своје узоре, уз посебан акценат на дубинску везу између Хазарског речника и Сеоба.

Разговор је обухватио и специфичан однос филма и књижевности, где је констатовано, да у Павићевом случају филмска уметност често пресудно утиче на литерарну форму.

Такође, било је речи и о сигнализму као визуелно препознатљивом правцу, где новински исечци служе као оквир који прати визуелне песме и својеврсне амблеме.

Раније је СПН писао да је откривена спомен-плоча Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића.

Pročitajte takođe