Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле
Васкршња јаја, која се на Побусани понедељак носе на гробља - символ живота. Фото: Новости
Побусани понедељак је православни празник који се обележава у понедељак после Васкрса, односно након Томине (Светле, Велике) недеље, и посвећен је сећању на преминуле.
Назив празника потиче од народног обичаја да се тог дана „побусају“ гробови, односно очисте од корова и уреде, често уз постављање свежих бусена траве. Верници тада излазе на гробља, уређују гробна места, пале свеће и приносе молитве за покој душа.
На гробљима се служе парастоси, а уместо уобичајене молитве „Свјатиј Боже“, изговара се васкршњи поздрав „Христос васкрсе“. Овај дан има посебну символику јер повезује радост Христовог васкрсења с вером да је васкрсење намењено свима -- и живима и упокојенима.
Обичај је да се на гроб донесу црвена васкршња јаја, која се понекад куцају о споменик и остављају на гробу или деле другима. Поред јаја, доносе се и свеће, тамјан, вино и храна, која се често дели сиромашнима или присутнима за покој душе преминулих, наглашавајући дух заједништва и милосрђа.
Иако одлазак на гробље није строго прописана обавеза, временом је постао устаљен обичај. Уколико неко није у могућности да посети гробље, суштина празника остаје у молитви -- било код куће или у цркви, где се пале свеће и помињу имена упокојених.
Побусани понедељак не сматра се даном жалости, већ тихе радости и наде, јер у Христу Господу сви смо живи, а смрт није крај, већ прелазак у вечни живот.
СПН је раније писао о Великој суботи, дану који је Христос провео у аду проповедајући васкрсење почившима.
Pročitajte takođe
Обичаји на Усекованије: дан строгог поста и сећања на мучеништво
Празник Усекованија главе Светог Јована Крститеља обележава се 11. септембра, уз сећање на пророка који је пострадао бранећи истину и правду.
Духовни стуб народа: Годишњица рођења патријарха Павла
Навршава се годишњица рођења патријарха Павла. Подсећамо се његовог пута - од монаха и епископа на Косову и Метохији до пастира који је поручио: „Будимо људи”.
Краљ Петар II Карађорђевић: Трагична судбина последњег српског монарха
Пре 103 године, 6. септембра 1923, у Београду је рођен последњи краљ Југославије, Петар II Карађорђевић.
Од Неродимља до царства: 695 година од доласка на власт цара Душана
Стефан Душан је 1331. године преузео престо и претворио Србију из балканске државе у водећу царевину. Долазак Силног на власт променио је ток историје.
На Велику Госпојину 1910. Црна Гора постала краљевина
На Велику Госпојину 1910. године Књажевина Црна Гора уздигнута је у ранг краљевине, а књаз Никола Петровић Његош проглашен за краља.
Церска битка 1914: Васкрс српске слободе
Навршило се 112 година од дана када су српски војници, 24. августа 1914, однели славну победу над аустроугарском војском на планини Цер.