Богородица Живоносни источник: како је настао празник исцељења и наде

Живоносни источник. Фото: Семберија инфо

Празник Живоносног источника посвећен је Богородици као извору живота и исцељења, а прославља се у петак Светле седмице, познат као Источни петак. Назив не означава страну света, већ сам извор – место одакле тече благодат и живот.

Иако је светилиште Богородице од Извора постојало још у раним вековима Византије, празник у литургијском смислу уобличен је тек почетком XIV века. Тада су настали богослужбени текстови који славе чудотворна исцељења повезана са овим местом и који су временом ушли у црквену употребу.

Предање о настанку празника везује се за чудесни догађај код извора недалеко од Цариграда. Будући цар Лав, још као војник, сусрео је слепог човека који је тражио воду. По Божјем надахнућу пронашао је извор и његовом водом исцелио слепца. Касније, када је постао цар, на том месту подигао је храм посвећен Богородици, у знак благодарности.

Кроз векове, верници су се сабирали на том месту тражећи исцељење и утеху, а бројна сведочанства о чудима учврстила су поштовање овог празника. Управо због тога, Црква је установила да се сваке године у Светлој седмици прославља Богородица као Живоносни источник, као знак сећања на благодат која се излива на све који са вером приступају.

Празник је временом постао део шире литургијске традиције, најпре у грчким, а потом и у словенским богослужбеним књигама. Иако није био заступљен у свим старим српским рукописима, данас се служба овог празника налази у Пентикостару који користи Српска Православна Црква, чиме је његово место у богослужбеном животу потврђено и очувано.

Симболика Живоносног источника дубоко је укорењена у духовном искуству верних, јер указује на Богородицу као посредницу благодати и исцељења. Вода са извора, која се у предању јавља као чудотворна, постаје знак Божје љубави и милости, али и позив човеку да са вером и надом приступи извору живота.

СПН је раније писао о васкршњем јајету као о символу. 

Pročitajte takođe