Благовести: како је започело спасење света

Благовести. Фото: oglasnatabla.info

Празник Благовести у хришћанској традицији не представља само догађај из Јеванђеља, већ врхунац дугог духовног пута Пресвете Дјеве Марије и почетак остварења Божјег плана спасења.

Према црквеном предању, Марија је још од детињства била посвећена Богу и одгајана при Јерусалимском храму, где је године проводила у молитви, посту и изучавању Светог писма. Посебно је размишљала о пророчанству Исаије да ће девојка зачети и родити Сина, не слутећи да се управо на њу односи та највећа тајна.

Када је Пресвета Дјева Марија достигла године у којима, по јеврејском закону, више није могла да остане у храму, свештеници су је обавестили да треба да ступи у брак. Њен одговор их је затекао – изјавила је да је од детињства посвећена Богу и да жели да остане у девичанству до краја живота.

Због тога су, по Божјем надахнућу, свештеници одлучили да јој пронађу заштитника, а не мужа у уобичајеном смислу. Изабрани су безжени мушкарци из Давидовог племена, а као знак Божје воље прихваћено је да онај чији жезал процвета буде изабран. Тај знак је, према предању, припao праведном и већ остарелом Јосифу из Назарета, који је постао чувар њене чистоте.

У његовом дому Марија наставља исти подвижнички начин живота – у тишини, молитви, тихом и духовном размишљању. Читала је Свето писмо и посебно размишљала о пророчанству пророка Исаије да ће девојка родити Сина, ишчекујући испуњење те тајне.

Према црквеном предању, још пре самог јављања архангела, Марији је било наговештено да ће управо она бити изабрана за ту улогу. Ипак, кључни тренутак догодио се када је архангел Гаврил, по Божјем послању, дошао у Назарет и јавио јој радосну вест која превазилази људско разумевање.

Његов поздрав „радуј се благодатна, Господ је с тобом“, означио је почетак нове епохе – Новог завета, као и преокрет у историји спасења. Марија се није уплашила, али се замислила над значењем тих речи. Кад јој је саопштено да ће зачети и родити Сина, упитала је како је то могуће, будући да не познаје мужа.

То питање не произилази из сумње, већ из жеље да разуме на који начин ће се испунити Божја воља, будући да је дала завет девичанства.

Одговор који добија открива суштину хришћанске вере: зачеће ће бити изнад природних закона, дејством Светога Духа – силом Божјом, а не природним путем. Као потврду, архангел јој наводи пример њене сроднице Јелисавете, која је у старости зачела.

У том тренутку истиче се њена кључна врлина – смирење. Прихватајући Божју вољу, она изговара речи потпуног смирења и поверења, које постају један од темеља хришћанске духовности: да буде по речи Господњој.

Према тумачењу светих отаца, управо тим пристанком започиње оваплоћење Сина Божјег. Тај тренутак означава почетак спасења човека и улазак Бога у историју на начин који је до тада био незамислив.

Посебну симболику има и место догађаја. Назарет, мали, занемарен град у Галилеји постаје средиште највеће тајне. Значи не велелепни центар верског живота, већ скромни Назарет, што се тумачи као показатељ да Бог бира смирене и неприметне, а не моћне и узвишене.

Овај догађај означава почетак спасења човека: Бог постаје човек како би човеку отворио пут ка вечном животу. Зато Благовести нису само сећање на један догађај, већ празник наде и новог почетка за читаву творевину.

Благовести се зато доживљавају као празник радости, али и као дубока тајна слободе и сарадње човека с Богом. У личности Дјеве Марије спајају се вера, чистота и смирење, што је, према хришћанском учењу, омогућило да се оствари догађај који је означио почетак Новог завета.

СПН је раније писао да је рат затворио храмове, али није прекинуо молитве у Светој земљи.

Pročitajte takođe