Грузијски Патријарх и Папа

Сусрет Патријарха Илије и папе Фрање. Фото: СПН

С тим у вези, грчки СПН је објавио текст о историјском сусрету грузијског Патријарха и Папе Фрање.

Тај догађај је узбуркао грузијску у светску јавност, а Поглавар Грузијске Цркве се показао као достојни стуб и темељ православља.

Од старешине Анастасија Гоцопулоса

18.3.2026

Илији
Његовом Блаженству и Богом благословеном Патријарху
Мецхете и Тбилисија и целе Иберије (Грузије)
ВЕЧНА СЛАВА!

Пре једне деценије, у октобру 2016. године, блаженопочивши Патријарх Грузије, Његова Светост Илија II, дочекао је Папу Фрању у Тбилисију. Био је то сусрет који је донео велику радост душама свих православних верника јер, усудили бисмо се рећи, био је то пример како православни поглавар који поштује своју Цркву и своју Јерархију може дочекати Папу, а да не занемари црквену традицију и да не скандализује верни народ.

У то време, поводом ове посете, објављен је текст под насловом:

"Патријарх који поштује своју Цркву и себе..."

Патријарх Грузије Илија II је рекао Папи Фрањи: „Само истинска вера и истинска љубав ће отворити пут ка јединству“...

Дугујемо славу и захвалност Светој Тројици , јер у критичним тренуцима за Своју Цркву Он открива личности које функционишу као референтне тачке и незаборавни примери православне самосвести и достојанства.

Свакако мислимо на Његово Блаженство Поглавара мале, али историјске и Апостолске Цркве Грузије Илију II и став који је задржао током посете папе Фрање Грузији.
Посета је трајала од 30.9-2.10.2016.

Неки би желели да Патријарх потпуно презире Папу. Да уопште не учествује на пријему и да се уопште не састаје са њим. Не знам у којој мери се овај строги приступ може практично применити у данашњим условима, како због специфичних односа Друштво-Држава-Црква у Грузији, тако и због ширег контекста међународних геополитичких услова. Не заборавимо да је папа такође и први човек Ватикана.

Пажљивим проучавањем чланака ватиканских дописника и западних новинских агенција, очигледна је њихова предрасуда према Грузијској цркви, коју представљају као да јој недостаје чак и та друштвена љубав и да је заробљена у крајње десничарским елементима који не желе ни једноставну комуникацију са било чим што долази са Запада.

Стога би евентуално одбијање Патријаршије било какве сарадње током папске посете вероватно ишло у прилог плановима паписта који би, презирајући Православну цркву, створили мост комуникације директно са политичким руководством земље!

Међутим, кључна ствар није да ли је до сусрета дошло или не, већ његов контекст и садржај.

На крају крајева, предање наше Цркве није апсолутно по овом питању, јер варира од случаја до случаја у зависности од околности, али увек у строгим оквирима православне еклисиологије и канонског предања.

Пре него што се коментарише посета папе Грузији, вреди напоменути став Патријаршије Грузије према православним Грузијцима који су протестовали због посете.

Ни са презиром нити погрдним и увредљивим карактеризацијама (талибани, фундаменталисти, фанатици, ментално оболели, зилоти итд.), већ са примерном поштовањем према својим верницима, Патријаршија их у званичном саопштењу јасно обавештава да посета папе Грузији „има за циљ јачање међународних односа са циљем очувања мира у региону“, док је „молитвено-тајничко општење између нас и Римокатоличке цркве прекинуто од средњег века, и све док постоје доктринарне разлике између нас, према канонима наше Цркве, православни не учествују у њиховим службама!"

Коначно, саопштење Патријаршије Грузије закључује: „Грузијска црква је задржала строг став по питањима екуменизма, обуставивши своје учешће у Светском савету цркава од 1983. године, а такође се уздржала од недавног свеправославног састанка на Криту, чак критикујући документа са састанка, као и заједничку изјаву која је произашла из недавног сусрета православних и католика у Кјетију, у Италији“ (саопштење Патријаршије Грузије, 28.9.16).

Нека сва руководства помесних православних цркава следе пример Апостолске цркве Грузије у поступању са својим православним верницима!

Да се ​​вратимо на папину посету: Свако ко је пажљиво пратио дуге телевизијске преносе CTV-а (Ватиканске телевизије) и извештаје међународних новинских агенција лако може да види потпуно достојанствен и православни став Грузијске цркве према светски високом госту поглавара државе Ватикана и вође римокатолика, папе Фрање. Управо ту процену смо потврдили у комуникацији са грузијским пријатељима у Тбилисију.

Не можемо а да не истакнемо племениту љубав и гостољубиво расположење, које није резултирало јефтином агапологијом која „узбуђује уши папске монархоцентричне еклисиологије“, племените апеле у строгим границама православне еклисиологије и апсолутно поштовање канонске црквене традиције од стране Патријарха, и Цркве Грузије у целини.

Тако, хвала Богу, није било ни најмање заједничке молитве, нити су за ту прилику састављене богохулне „химне“, нити смо чули неприхватљиве обраћања, нити су постављени непоштовни транспаренти (нпр. „благословен који долази у име Господње“), нити су одржане непотпуне мисе, нити су одржани литургијски загрљаји, нити је папа рецитовао „Оче наш“, нити... нити... нити... Заправо, током посете катедрали Мцхета (1.10.16), Патријарх је ушао у Свети Олтар пре папиног доласка, поклонио се сам, а затим изашао да дочека папу, затворивши Света Врата Олтара! Свако ко размишља о томе шта се дешава сваки пут када папа посети седиште Васељенске патријаршије у Фанару не може а да се не радује за Цркву Грузије и да не буде тужан због презира црквене традиције у нашој земљи…

У Грузији, хвала Богу, није било руковања са Папом од стране патријаршких архиђакона или чак епископа, као што смо, нажалост, видели пре неколико дана у Асизију!

Немогуће је не радовати се јер коначно доживљавамо оно што се само по себи очигледно: „Да“ комуникацији и сусретима, али апсолутно никакво заједништво у богослужењу са Папом.

Патријарх Илија је из поштовања према црквеном поретку, није чак ни послао формалну делегацију на папску службу на стадиону у Тбилисију. То је чињеница која је наишла на посебно неодобравање Ватикана, судећи по прилично горким коментарима његових дописника!

Како је Ројтерс известио, грузијски паписти нису очекивали „много већи одзив од приближно 3.000 људи који су дошли на службу на стадиону у престоници који има капацитет од 25.000 места. Била је то једна од најмањих гомила икада окупљених на папској служби на отвореном током 16 путовања папе Фрање у иностранство.

Такође, делегација која је представљала патријарха Православне цркве Грузије, Илију II, за кога је Ватикан очекивао да присуствује Божанској литургији, није се појавила“! (Филип Пулела и Маргарита Антидзе, Ричард Балмфорт).

Овај одговор имплицира да је Патријаршија обећала да ће послати делегацију, али је на крају одустала. Међутим, како нас је Грузија категорично обавестила, Патријаршија је од почетка јасно ставила до знања папистима да на папској служби неће бити православне делегације.

Обраћања патријарха Илије на његова два састанка са папом су важна:

У свом обраћању у Патријаршијској палати (30.9.16) он је индиректно, али јасно одговорио злонамерној западној пропаганди против верности грузијског друштва Православној цркви и моралним принципима Јеванђеља.

У свом обраћању у чувеном Саборном Храму Светицховели у Мцхети (1.10.16), Патријарх Илија није оклевао да заврши тако што је „ударио“ синкретички екуменизам у Ахилову пету, истичући јединствену вредност истинске вере и љубави у јединству хришћана.

Значајан детаљ: оригинални текст је закључивао: „Нека Бог уједини хришћане на основу истинске вере, амин!“, док је патријарх наставио своје обраћање и са посебним нагласком рекао папи из рукописа: „Само истинска вера и истинска љубав отвориће пут ка јединству.“ Такође, мало раније је нагласио: „Истинска вера, смирење, покајање и милосрђе чине најкраћи пут ка спасењу.“

Значај патријаршких речи није прошао незапажено код ватиканске дописнице Инес Сан Мартин!

Не можемо а да не истакнемо да грузијски поглавар није „подлегао“ вербалном „притиску“ који је добио од Папе, који се у свом обраћању више пута осврнуо на јединство „хришћанског крштења“.

Патријарх није направио, нажалост, уобичајену грешку других православних поглавара који, изражавајући другу еклисиологију, страну православнима, признају каноничност и валидност крштења јеретика.

Достојанство руководства Грузијске Цркве према Папи манифестовало се и чињеницом да је одбило да га прати као свог пратиоца у сваком тренутку, у свим његовим појављивањима и сусретима у Грузији. Слика других поглавара у том погледу је у најмању руку за жаљење...

Можда је порука коју је Папа добио од православног става Цркве Грузије много јача од апсолутног презира који су неки сугерисали...

Благословили смо грузијске православце за водећи став њихове Цркве на Критском синоду. Благословљамо их за њихово духовно вођство, за њиховог Патријарха и епископе, који су одржали достојанствен став и у складу са православном црквеном традицијом.

Надамо се и молимо се да ће и друге Православне Цркве следити њихов пример.

Данас, десет година касније молимо се:

Илији
Његовом Блаженству и Богобојазном Патријарху
Мецхете и Тбилисија и целе Иберије (Грузије)
ВЕЧНА СЛАВА!

Старешина

Анастасиос Гоцопулос

Викар Светог манастира Светог Николе Патраског

У свом изузетно занимљивом чланку, Џеси Доминик прикладно истиче, између осталог:

„Патријарх Илија се састао са папом са поштовањем и достојанством, али се није према њему опходио као према епископу истинске Цркве који подржава Истину. Није га позвао да проповеда током Православне Божанске Литургије, нити да благослови православне вернике, нити га је уздигао на епископски престо, нити је размењивао литургијски загрљај мира, поступке који само ране православну савест верника, изазивајући забуну и бес."

Као мудар и захтевни пастир, патријарх Илија II је одржавао равнотежу између поштовања према свом посетиоцу и поштовања према сопственом стаду и Цркви, и сопственој јерархији, са свим пратећим одговорностима, дајући пример за односе између православних и католика и дајући глас православној истини у свом говору у Саборном храму Светицховели : „Права вера, смирење и наше традиције, то су древна блага која чувамо и наставићемо то да чинимо у будућности.

“Поново вас поздрављам и исповедам да је наше јединство у правој вери. Само права вера и права љубав ће поплочати пут нашем јединству",– рекао је блаженопочивши Патријарх Илија.

Раније је СПН писао да је Патријарх Порфирије служио помен Патријарху Илији.

Pročitajte takođe