Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије – два стуба српско-грчког пријатељства

Предавање у Подгорици о Митрополиту Амфилохију. Фото: Митрополија црногорско-приморска.

У недељу 8. марта 2026. године, одржано је предавање посвећено личности, духовном лику и богословском наслеђу блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

О значају Митрополитовог богословског рада и његовом утицају на савремену православну теологију говорили су угледни гости из Грчке — др Ставрос Јагозоглу, ванредни професор Догматске теолошке школе Одељења за теологију Националног и Каподистријанског универзитета у Атини и др Георгиос Папагеоргију, почасни професор хирургије, акушерства и гинекологије, специјалиста ендоскопске хирургије, колпоскопије и сонографије.

Први је своје сведочанство изнео др Георгиос Папапагеоргију, који је говорио о личном познанству са Митрополитом Амфилохијем, још из времена када је блаженопочивши као млади богослов боравио у Атини.

„Упознао сам га док се још звао Ристо. То је било 1967. године у Атини. Дошао је да би писао свој докторат, али је успут постао и монах и јеромонах“,– казао је др Папагеоргију.

Са топлином и живим детаљима, он је дочарао лик младог Риста Радовића, истичући његову озбиљност, унутрашњу сабраност, тиху природу и изузетну образованост.

„Није много говорио и имао је озбиљан израз лица и помало меланхоличан. Био је врло образован и уметнички негован, јер је дошавши из Италије већ тамо савладао и научио доста из историје уметности и архитектуре“,– посведочио је он.

Говорећи о првим сусретима са Ристом Радовићем и Атанасијем Јевтићем, др Папагеоргију је истакао да су управо преко њих грчки пријатељи откривали дубину српског народа, његове духовности и културе.

У том контексту испричао је и једну топлу анегдоту о томе како им је Ристо (Амфилохије) први пут показао гусле, покушавајући да им приближи српску епску традицију.

Посебно се осврнуо на разлику у карактерима двојице потоњих великих архијереја — Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија — истичући да су били различити по темпераменту, али дубоко повезани љубављу, вером и заједничким послањем.

„Много су се волели. То сам приметио. Али сасвим дијаметрално супротни карактери… Атанасије је журио и стално је хтео да се иде по зацртаном програму… Амфилохије није журио, знао је да закасни, и где год смо ишли по Грчкој, причао је са бакицама и другима.“

У једној од најснажнијих оцјена вечери, др Папагеоргију је нагласио да су управо Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије били два стуба на којима је у другој половини 20. века грађено српско-грчко пријатељство.

Своје излагање заокружио је упечатљивим поређењем двојице архијереја.

„Атанасије је био несавладив, као неки вир који се није могао укротити, а Амфилохије тиха снага који је без велике буке стварао велика дела.“

Следеће излагање припало је професору др Ставросу Јагозоглуу, који је говорио о Светом Григорију Палами и о доприносу Митрополита Амфилохија обнови паламизма у српском народу и ширем православном простору.

Он је своје слово започео подсећањем да Црква у овим данима прославља Светог Григорија Паламу. Те да је стога управо у том богословском кључу потребно посматрати и дело Митрополита Амфилохија.

„Рекао бих, а то знам, да је обнова богословља у српском народу повезана са Светим Григоријем Паламом. Незаборавни Митрополит Амфилохије (Радовић) је почетком седамдесетих година у Атини одбранио докторат на тему: Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами“,– истакао је проф. Јагозоглу.

Он је нагласио да је реч о веома важној дисертацији, написаној на грчком језику, у време када су озбиљна научна истраживања о Палами била још ретка, а издање сабраних дела Светог Григорија тек у повоју.

„Била је то веома значајна дисертација на грчком језику. Прва озбиљна догматска расправа коју смо имали“,– казао је професор Јагозоглу, подвлачећи да је Митрополит Амфилохије рано препознао суштински значај паламизма за савремено православно сведочење.

Раније је СПН писао о помену Митрополиту Сави. 

Pročitajte takođe