Сећање на владику Атанасија Јевтића, ученика аве Јустина Ћелијског

Упокојени Владика захумско-херцеговачки Атанасије (Јефтић). Фото: СПЦ

На дан 4. марта 2021, у Господу се упокојио умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић. Рођен је 8. јануара 1938. у селу Брдарици код Ваљева. Упокојио се у болници у Требињу, у епархији којој је деценијама духовно служио и коју је обележио својим архипастирским радом.

Владика Атанасије био је један од најзначајнијих српских теолога 20. и 21. века и дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је васпитао бројне генерације студената. Припадао је кругу ученика и најближих сарадника преподобног Јустина Ћелијског, чије је богословље тумачио и сведочио током читавог свог научног и духовног рада.

За епископа је изабран 1991, као Епископ банатски, а већ 1992. преузео је управљање Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, у времену ратних искушења. У том периоду носио је бреме духовне бриге за народ и обнове црквеног живота у Херцеговини.

Оставио је значајно богословско и научно наслеђе. Аутор је више капиталних дела, међу којима се истичу „Патрологија“, „Еклисиологија“ и „Христос – Нова Пасха“. Посебно место у његовом раду заузима приређивање Сабраних дела светог Јустина Ћелијског, чији је био тумач и настављач богословске мисли.

Његово богословље одликовали су дубина, жив језик и снажно сведочење вере, као и широко мултидисциплинарно знање које је оставило снажан утицај на савремену српску теологију.

Поводом годишњице његовог упокојења, Храм телевизија је емитовала предавање владике Атанасија о светом ави Јустину у Призренској богословији, као драгоцено духовно сведочанство и сећање на једног од најзначајнијих архијереја и богослова нашег времена.

СПН је раније писао о томе да је публика у Француској имала прилику да види филм о Јустину Новом Философу (Ћелијском).

Pročitajte takođe

Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана

Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.

„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.

Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере

Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.

Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља

Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.

Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца

Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.