Сећање на владику Атанасија Јевтића, ученика аве Јустина Ћелијског

Упокојени Владика захумско-херцеговачки Атанасије (Јефтић). Фото: СПЦ

На дан 4. марта 2021, у Господу се упокојио умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић. Рођен је 8. јануара 1938. у селу Брдарици код Ваљева. Упокојио се у болници у Требињу, у епархији којој је деценијама духовно служио и коју је обележио својим архипастирским радом.

Владика Атанасије био је један од најзначајнијих српских теолога 20. и 21. века и дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је васпитао бројне генерације студената. Припадао је кругу ученика и најближих сарадника преподобног Јустина Ћелијског, чије је богословље тумачио и сведочио током читавог свог научног и духовног рада.

За епископа је изабран 1991, као Епископ банатски, а већ 1992. преузео је управљање Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, у времену ратних искушења. У том периоду носио је бреме духовне бриге за народ и обнове црквеног живота у Херцеговини.

Оставио је значајно богословско и научно наслеђе. Аутор је више капиталних дела, међу којима се истичу „Патрологија“, „Еклисиологија“ и „Христос – Нова Пасха“. Посебно место у његовом раду заузима приређивање Сабраних дела светог Јустина Ћелијског, чији је био тумач и настављач богословске мисли.

Његово богословље одликовали су дубина, жив језик и снажно сведочење вере, као и широко мултидисциплинарно знање које је оставило снажан утицај на савремену српску теологију.

Поводом годишњице његовог упокојења, Храм телевизија је емитовала предавање владике Атанасија о светом ави Јустину у Призренској богословији, као драгоцено духовно сведочанство и сећање на једног од најзначајнијих архијереја и богослова нашег времена.

СПН је раније писао о томе да је публика у Француској имала прилику да види филм о Јустину Новом Философу (Ћелијском).

Pročitajte takođe

Преподобни Нил Сорски: учитељ молитве, оснивач руског усамљеничког монаштва

Преподобни Нил Сорски, један од најзначајнијих руских подвижника, живот је посветио молитви, усамљености и трагању за духовном истином.

Богородица Живоносни источник: како је настао празник исцељења и наде

Празник Живоносног источника посвећен је Богородици као извору живота и исцељења, а прославља се у петак Светле седмице. Назива се и Источни петак.

Велика субота: између гроба и Васкрсења – тишина која мења све

Велика субота је дан тишине, молитвеног ишчекивања и дубоке наде, јер Црква молитвено проживљава Христов боравак у гробу и Његов силазак у ад ради спасења човека.

Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?

Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.

Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење

Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.

Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет

У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.