Тутински мученици страдали пре 83 године у тутинском храму

Верни народ на Литургији у храму Светих апостола Петра и Павла из 14. века. Фото: СПЦ

Литургију је 22. фебруара 2026. у храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину служио архимандрит Андреј, игуман манастира Црна Река, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Након богослужења служен је парастос за свештенослужитеље и све невино пострадале у Тутину и околини током ратних година.

Ко су били тутински мученици?

Свештеник Урош Поповић, парох добрињски, рођен је 1897. у Азанима код Берана, у свештеничкој породици из које је потекло више десетина свештеника Српске Православне Цркве. Богословско-учитељску школу завршио је у Призрену и са супругом Олгом подигао петоро деце.

Свештеник Лука Поповић, парох суводолски, рођен је 1890. у Сувом Долу на Пештери. И сам из свештеничке породице, школовао се у Призрену, а усавршавао у Пећкој Патријаршији. Учествовао је у Првом светском рату, био рањен и лечен у Француској, а за пароха суводолског постављен је 1926.

Током јесени 1942. екстремисти под командом усташког бандита Салка Ганевића припремали су ликвидацију свештеника Луке. Након бомбашког напада на његову кућу у Сувом Долу, повређени свештеник с тешко рањеном супругом нашао је уточиште код свештеника Уроша у нешто безбеднијем Тутину. Одмах по њиховом одласку, команда бандита Салка Ганевића уселила се у њихову кућу.

Тутин је тад био под албанском цивилном и италијанском војном управом. Поповиће је лечио италијански војни лекар др Ривера. Он је желео да обојици свештеника с породицама обезбеди заштиту и пребаци их војним санитетом у Рашку.

Међутим, 21. фебруара 1943, трагични догађаји кулминирали су кад је почела Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла. Салко Ганевић и његова шиптарско-муслиманска банда зверски су убили свештенике Уроша и Луку, а с њима и 17-годишњег црквењака Јаблана Раковића током саме Литургије. Осим што су их немилице тукли кундацима, убацивали су им упаљено угљевље из кадионица у уста. Убијени су хицима, које је узбуњени народ пријавио Италијанима.

Ушавши у цркву, војници и народ затекли су свештенике и црквењака убијене у свештеним одорама. Бандити су побегли с лица места.

Мученици су сахрањени испред олтара тутинаске цркве која потиче из 14. века. За време опела, бандити и њихови послушници су шенлучили над клисуром Видрењакa, што је народ на опелу чуо.

Након њиховог страдања, уследило је етничко чишћење Срба из штавничког среза – сви преживели су протерани, а више стотина Срба је убијено. 

СПН је писао о парастосу и хуманитарној изложби дечјих слика посвећених тутинским мученицима.

 

Pročitajte takođe

Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана

Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.

„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.

Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере

Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.

Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља

Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.

Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца

Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.