Свети мученик Ђорђе Кратовски: 18-годишњи исповедник вере у Христа

Свети мученик Ђорђе Кратовац, статуа у Скопљу. Фото: Аlamy

Блажени Ђорђе, познат као свети мученик Ђорђе Кратовски, рођен је у српском граду Кратову, у побожној породици Димитрија и Саре. Рано је остао без оца, али је још у детињству показао даровитост и озбиљност. Уз књигу је изучио и златарски занат, по коме се касније прочуо. Будући изузетно леп и стасит, плашио се да би могао бити насилно одведен у султанову службу, па је напустио родни крај и отишао у Софију.

У Софији се настанио код свештеника Петра, где је продубио знање о вери и учврстио се у побожности. Његова честитост и ум нису остали непримећени. Поједини муслимански прваци пожелели су да га придобију за своју веру, сматрајући да би његов пример утицао и на друге.

Један учењак покушао је најпре ласкањем и обећањима да га приволи на промену вере, нудећи му част, углед и брак са ћерком угледног човека. Ђорђе је мирно одговорио питањем о пролазности земаљске славе и смислу рајских обећања без истинског преображаја срца. Указао је да ни милостиња ни спољашња дела не могу оправдати живот у греху, те да је права вера она која човека води светости и заједници са Богом.

Разговори су се убрзо претворили у оптужбе. Пријављен је кадији као онај који вређа ислам и султана. Иако је био свестан опасности, Ђорђе се одазвао позиву суда. Пред кадијом је храбро сведочио да се истина не доказује силом ни земаљском влашћу, већ светошћу живота и верношћу Богу. Одбио је да се одрекне Христа, иако су му нудили богатство и положај.

После више саслушања и притисака, бачен је у тамницу. Свештеник Петар га је бодрио да остане чврст, подсећајући га да је земаљско страдање пролазно у односу на вечност. Иако се плашио мучења, Ђорђе је остао непоколебљив у исповедању вере.

Кад је поново изведен пред суд, судија му је обећавао да ће га волети као рођеног сина, на шта је Ђорђе тражио да га остави да буде хришћанин, ако га воли. На речи да не траже да се одрекне Христа, јер и они признају да је он посланик Божји који ће судити људима, већ да прихвати Мухамеда, који држи кључеве од раја – Ђорђе је захваљивао Богу што признају Христа као Судију. Али, упитао је даље, ко је тај Мухамед, који су то пророци о њему говорили, где су докази да је и он дошао од Бога? И да ли је његов чулни рај уопште рај? Не, рекао је Ђорђе, настављајући да је и то и цео Коран увреда разуму.

То је изазвало потпуни бес међу мухамеданцима. Разјарена маса затражила је смртну казну. Судија је, препуштајући одлуку народу, дозволио да га погубе. На градском тргу подигнута је ломача. И последњи покушаји да га поколебају остали су безуспешни.

Бачен у огањ, Ђорђе је, према сведочењу присутних, остао миран и сабран. Када су му спале везе са руку, прекрстио се и изговорио: „Господе Исусе Христе, у руке Твоје предајем дух свој!“ Недуго затим предао је душу Богу. Пострадао је 11. фебруара 1515, у време султана Селима, имајући свега осамнаест година.

Хришћани су касније пренели његово тело у храм, а успомена на младог мученика брзо се проширила. Златарски еснаф у Софији изабрао га је за свог небеског заштитника. Његова успомена празнује се 24/11. фебруара, на дан страдања, и 8. јуна/26. маја, када су његове мошти свечано пренете и положене у храм.

Житије светог Ђорђа Кратовског сведочи да истинска снага не лежи у младости, положају или сили, већ у непоколебљивој вери и спремности да се истина брани до краја.

СПН је раније писао о светом мученику Никифору који је страдао за Христа у Антиохији у трећем веку.

Pročitajte takođe

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.

Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља

Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.

Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца

Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.

Зашто Црква заједно прославља Свете апостоле Петра и Павла

СПЦ 12. јула прославља Свете првоврховне апостоле Петра и Павла – ученике Христове чији су вера, проповед и мучеништво оставили неизбрисив траг у историји хришћанства.

Црква данас прославља рођење светог Јована Претече

СПЦ данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан, празник који сведочи о чудесном рођењу Христовог Претече и припреми света за долазак Спаситеља.

Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска

Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.