Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света три јерарха
На данашњи датум, 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на света Три јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Архиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
И мада сваки од ових великих светитеља има свој дан поштовања, с временом је почело гложење међу верним народом који је од богоугодника већи и славнији – а супротстављене фракције звале су се василијани, григоријани и јованити. И свакога су његове присталице узносиле због његових врлина и дарова.
Међутим, по промислу Божјем и на корист верног народа, и још већу славу светитеља – Епископу ветхаитском Јовану јавила су се у сну прво тројица богоугодника понаособ, у великој слави и лепоти, а затим и заједно. Рекли су му:
Дали су му савет да састави заједничку службу и да им одреди један заједнички дан празника. Тако је и било и 12. фебруар/30. јануар постао је заједнички празник ова Три јерарха. У Грчкој, верни народ га сматра не само црквеним, већ и највећим националним и школским празником.
У част празника, пак, у СПЦ православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу света Три јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
СПН је раније писао о преносу моштију светог Јована Златоуста.
Pročitajte takođe
Реч наших суграђана: по чему је овај Спасовдан посебан?
Питали смо суграђане по чему је ова Спасовданска литија била посебна. Сви су рекли: по великом благослову - Часном појасу, који нас опет походи после више од шест векова.
Освајач светских олимпијских медаља предводи Спасовданску литију 2026.
Матурант Математичке гимназије Андреј Дробњаковић, освајач бројних светских медаља из природних наука, носиће Часни крст на Спасовданској литији у Београду.
Данас се слави и чудотворац и исцелитељ Јефрем Неамакријски
Православни верници 18. маја прослављају и преподобног великомученика Јефрема Неамакријског, светитеља познатог као чудотворца и исцелитеља.
Како је света Ирина привела хиљаде људи хришћанству
Црква 18. маја (5. по старом), слави свету великомученицу Ирину, царску кћер која је, према предању, привела десетине хиљада људи хришћанској вери.
Како је Свети Јаков победио мађионичара и привео га Христу
Православна Црква 13. маја по новом (30. априла по старом) календару прославља светог апостола Јакова Заведејева.
Kaко је пустињак из Црне Реке постао је чудотворац и духовни ослонац Космета
Преподобни Јоаникије Девички, један од најпоштованијих српских подвижника, памти се као чудотворац чије мошти и данас окупљају верне у манастиру Девич на Космету.