Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света три јерарха

На данашњи датум, 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на света Три јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Архиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
И мада сваки од ових великих светитеља има свој дан поштовања, с временом је почело гложење међу верним народом који је од богоугодника већи и славнији – а супротстављене фракције звале су се василијани, григоријани и јованити. И свакога су његове присталице узносиле због његових врлина и дарова.
Међутим, по промислу Божјем и на корист верног народа, и још већу славу светитеља – Епископу ветхаитском Јовану јавила су се у сну прво тројица богоугодника понаособ, у великој слави и лепоти, а затим и заједно. Рекли су му:
"Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог."
Дали су му савет да састави заједничку службу и да им одреди један заједнички дан празника. Тако је и било и 12. фебруар/30. јануар постао је заједнички празник ова Три јерарха. У Грчкој, верни народ га сматра не само црквеним, већ и највећим националним и школским празником.
У част празника, пак, у СПЦ православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу света Три јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
СПН је раније писао о преносу моштију светог Јована Златоуста.
Pročitajte takođe
Свети Дионисије Ареопагит: Атински мудрац и свештеномученик Христов
Српска Православна Црква у октобру молитвено слави Светог Дионисија Ареопагита, епископа и мислиоца који је атинску мудрост заменио вечном светлошћу Јеванђеља.
Како су Стефан и Јелена Штиљановић задобили љубав народа још за живота
Свети супружници Штиљановићи још за живота су вољени као владари којима је народ био изнад богатства, који су сопствене житнице отварали да би спасли народ од глади.
Покров Пресвете Богородице: Празник небеске заштите и мајчинске љубави
Српска Православна Црква на данашњи дан прославља Покров Пресвете Богородице, молитвени спомен на чудесно јављање Мајке Божије која својим омофором штити све верне.
Свети Сергије Радоњешки: Духовни заштитник Русије
Свети Сергије Радоњешки, молитвеник и прозорљиви подвижник, својим је богоугодним животом усмерио народ кроз тешка историјска искушења ка духовном васкрсењу.
Свети краљ Владислав: Ктитор Милешеве и чувар светосавског наслеђа
Свети краљ Владислав, ктитор Милешеве и заштитник српског народа, својом побожношћу и државничком мудрошћу оставио је неизбри с ив траг у светородној лози Немањића.
Владика који је од сигурне смрти спасио преко 1000 деце
Епархија бачка прославила је Пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког и исповедника вере, уз благодарно молитвено сећање верног народа на његову жртву.