Зашто је учитељ покајања Преподобни Исак Сирин напустио епископски престо

Преоподобни Исак Сирин. Фото: поуке.орг

Свети преподобни Исак Сирин рођен је у Бет-Катараји, у Сирији, на обали Персијског залива, недалеко од граница Индије. Још у младости, с рођеним братом ступио је у манастир Мар-Матеј, у близини Ниневије. Обојица су се брзо издвојила међу братијом строгим подвижничким животом и ученошћу, па је његовом брату поверено старешинство у манастиру и управљање заједницом.

Исак је, међутим, изабрао другачији пут. Прошавши сва послушања општежића, повукао се у усамљеничку келију недалеко од манастира. Тамо се у потпуности посветио молитвеном тиховању и животу у самоћи. Управо у том скривеном подвигу изградио је духовно искуство по ком ће касније бити познат широм хришћанског Истока.

Глас о његовој светости, учености и чудотворству проширио се далеко, па је, против своје воље, изабран за епископа великог града Ниневије. За епископа је посвећен у манастиру Бет-Абе од стране патријарха Георгија. На епископском престолу задржао се свега неколико месеци. Схвативши да га административна служба удаљава од унутрашње тишине којој је стремио, тајно је напустио Ниневију и повукао се на гору Мату, где је живео с тамошњим пустињацима.

Из тог усамљеништва отишао је у пустињски манастир Рабан-Шабур. Тамо се, у тишини и строгој аскези, посветио изучавању Свештених Књига и писању.

Оставио је иза себе велики број дела, међу којима је до данас сачувано око сто беседа о духовном животу и подвижништву. Те беседе нису биле плод теорије, већ личног искуства, дубоко проживљеног и провереног у молитви и самоћи.

Због тога је сматран ненадмашним познаваоцем људске душе и поузданим духовним руководитељем, коме су се за савет обраћали и велики светитељи његовог времена.

Преподобни Исак се упокојио у дубокој старости почетком 8. века, оставивши Цркви духовно наслеђе које и данас има снагу да преображава.

Три ступња духовног живота преподобног Исака Сирина

У својим поукама он је јасно изложио учење о три главна ступња духовног живота: покајању, очишћењу и савршенству.

По њему, покајање није само почетак, већ трајно стање живота. Оно је потребно свима, и грешнима и праведнима, јер нема краја духовном узрастању. Чак и савршенство најсавршенијих остаје несавршено, па зато покајање траје до последњег даха.

Очишћење је, по Исаку, вишеслојно. Очишћење тела значи удаљавање од телесне нечистоте, очишћење душе ослобођење од скривених страсти, а очишћење ума откривање духовних тајни. Кроз врлински живот ум се просветљује Божанственом светлошћу.

Савршенство, као врхунац подвижништва, садржано је у дубини смирења. Чисто срце је оно које има милости за свако створење, без изузетка. А мера истинског савршенства, по речима Преподобног Исака, јесте спремност да човек и више пута дневно пострада из љубави према људима, а да му то ипак не буде довољно.

У томе се огледа суштина његовог учења: духовни живот није бег од света, већ преображај срца, у коме милост, смирење и љубав постају мера сваког дела.

Ево шта је преподобни Исак Сиријац говорио о љубави Божјој:

СПН је раније писао о светом Јефрему Сирину, који је кротошћу побеђивао грех и јерес.

Pročitajte takođe