Како су Часне Петрове вериге постале светиња хришћанског света
Анђео Божји ослобађа апостола Петра из окова. Фото: СПН
Данашњи празник, Часне вериге апостола Петра, слави чудесно избављење апостола Петра из тамнице које је оставило трајан траг у хришћанском предању. Вериге које је тад носио апостол Петар постале су поштована и чудотворна светиња.
Безбожник Ирод бацио је у тамницу апостола Петра и он беше окован двема веригама.
Док је ноћу спавао између двојице војника, анђео Господњи га дотаче, пробуди и изведе напоље. Вериге су спале с њега, како сведоче и Дела Апостолска. Вест о том чудесном избављењу брзо се проширила Јерусалимом, а међу верним народом остало је снажно сећање на апостолово страдање и спасење.
Неки хришћани су тада, тајно и са страхопоштовањем, узели вериге којима је апостол био окован и сачували их као драгоцену светињу.
За њих су оне биле живи спомен на врховног апостола Петра, који је након избављења напустио Јерусалим и наставио проповедање Јеванђеља у другим крајевима. Вериге су, по предању, примиле благодатну силу од апостоловог тела, те су постале средство исцељења болести и избављења од злих духова, као што је забележено и у апостолским списима.
Ту светињу верни су пажљиво чували и поштовали, преносећи је с колена на колено. Родитељи су је остављали деци, а деца својим наследницима, уз казивања о томе коме су вериге припадале и како су освештане телом апостола.
Тако су, путем тог предања, вериге доспеле до патријарха Јерусалимског Јувеналија.
Када је побожна царица Евдокија, супруга цара Теодосија Млађег, дошла у Јерусалим и подигла бројне храмове, патријарх Јувеналије јој је, пред њен повратак у Цариград, даровао више светиња. Међу њима и часне вериге апостола Петра. Царица их је однела у престоницу, где је један део положен у храм Светог апостола Петра у Великој цркви Свете Софије, док је други део послат у Рим, њеној кћери Евдоксији.
Евдоксија је у Риму, на брду Есквилину, подигла храм Светог апостола Петра и у њега положила донете вериге. Тамо су се већ налазиле и друге вериге за које се веровало да су оне којима је апостола везао Нерон. Све су заједно сачуване као једна светиња, а дан 29/16. јануар установљен је као празник поклоњења часним веригама, у спомен светог апостола Петра и у славу Христа Бога.
И у данашње време, овај празник је празник наде за све оне који трпе угњетавање, који су лишени слободе, јер никаква ограничења, ланци и зидине не могу надјачати Реч Божју и онога ко је Христу Богу нашем веран.
СПН је раније укратко описао животни пут духовног оца свих Срба, светог Саве.
Pročitajte takođe
У Лелићу реке верника. Патријарх: Лелић је нова Витезда српског народа.
На празник светог Николаја Жичког у манастиру Лелић окупио се велики број верног народа, свештенствa и монаштва.
Ученици веронауке посетили светиње Истре: упознавање с духовном баштином
Ученици православне веронауке из Моравица, Врбовског и Северина на Купи посетили су светиње и знаменитости Истре, у оквиру наставног програма.
Срби и православље. У чему се огледа тесна и уска повезаност српског народа са православљем?
Ми, Срби, смо као многострадални народ кроз многе тренутке наше историје било лепе или ружне прошли заједно са православљем.
„Нада је Христос“: порука оца Младена Јањића из Келна
Свештеник СПЦ у Немачкој Младен Јањић говорио је о расту заједнице, изазовима савременог друштва и улози вере међу нашим исељеницима.
„Треба захваљивати Богу за искушења и прогоне“
Интервју с Митрополитом черкаским и кањевским Теодосијем (Снигирјовим) о томе како остати веран Христу у данашњим околностима.