Тортуре и сведочења заточених Срба: 30 година од затварања логора „Силос“

Окупљени учесници догађаја поводом 30. годишњице затварања логора "Силос" у Торчину у Хаџићима. Фото: Срна

Злогласни логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, БиХ, којим је управљала тзв. „Армија БиХ“, остао је симбол страдања српског народа у рату деведесетих. На данашњи дан, 20. јануара 2026. навршава се тридесет година од његовог затварања.

У „Силосу“ је било заточено више од 600 српских цивила. Своју црну репутацију логор дугује чињеници да су у тој згради страдала невина деца, жене и старци српске националности.

У њему је било заточено више од 600 српских цивила. Своју црну репутацију логор дугује чињеници да су у тој згради страдала невина деца, жене и старци српске националности.

Најмлађи затвореник, Лео Капетановић, имао је 14 година, док је најстарији, Васо Шаренац, имао више од осамдесет пет.

Преживели говоре да овај казамат по тортурама и нечовештву није био много другачији од озлоглашених концентрационих логора Другог светског рата.

Тортуре нису били поштеђени ни стари, ни деца, ни труднице. Бивши логораши сведочили су да су тадашњи званичници били упознати са дешавањима у логору. Ђорђо Шувајло, један од преживелих, указао је на одговорност предсједника муслиманске општине Хаџићи Мустафе Ђелиловића и команданта Девете брдске бригаде Незира Казића. Бивша затвореница Радојка Пандуревић сведочила је и да је и Алија Изетбеговић неколико пута боравио недалеко од логора.

„Силос“, отворен 11. маја 1992. у објекту који је раније складиштио пшеницу, затворен је 27. јануара 1996, два месеца после потписивања Дејтонског споразума.

Преживели описују логор као место неслућених страдања, где су људи мучени, пребијани и умарани глађу. Радојка Пандуревић и покојни Славко Јовичић Славуј сведочили су о свирепим методама које су примењиване на затвореницима.

Јовичић је посведочио да је "Силос" био место за експериментисање с људском издржљивошћу, гдје су муслимански "војници" и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лековима. Јовичић, иначе и бивши посланик у парламенту БиХ, рекао је о тим годинама:

Последња група затвореника напустила је логор 27. јануара 1996, уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста.

За злочине у „Силосу“ и другим објектима општине Хаџићи суд БиХ је 2021. осудио шесторицу припадника Армије БиХ (од осморице осумњичених) на укупно 42 године затвора. Међу осуђенима су Незир Казић, Фадил Човић, Бећир Хујић, Мирсад Шабић, Халид Човић и Нермин Калембер.

Пресуда је обухватала незаконито затварање, мучења и убијања цивила српске и хрватске националности у "Силосу", те у касарни Крупа у Зовику и ОШ "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.

По трајању казне, највишу казну од 10 година добио је бивши командант 9. брдске бригаде тзв. "Армије БиХ" Незир Казић. По осам година затвора добили су некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину (до августа 1994) Бећир Хујић. Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић осуђен је на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса", од августа 1994, Халид Човић и бивши стражар у том логору Нермин Калембер. 

Ово је један од ретких случајева да је неко уопште на било који начин кажњен за злочине над Србима у рату БиХ.

Догађаји у „Силосу“ и данас су подсетник на страдање цивила и потребу да се истина о злочинима задржи у сећању народа.

СПН је раније писао о 33. годишњици мучких убистава цивила у Скеланима у Средњем Подрињу.

Pročitajte takođe