Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење
Седамдесеторица, илустрација у једном грчком рукопису. Фото: Википедија
Осим дванаест великих апостола, Господ Христос изабрао је и седамдесет других и послао их на проповед Еванђеља. Свети Лука пише: „Потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим“ (Лк. 10, 1). Њихов задатак био је да носе Христа људима, лече болесне и проповедају покајање. Међутим, како пише еванђелист Јован, многи од те Седамдесеторице вратили су се натраг, неки су отпали од вере. Пред распеће, смањио се њихов број, и готово да нико није остао. Међутим, после Васкрсења, број Седамдесеторице би употпуњен из оних који су слушали и прихватали проповеди Дванаесторице.
Имена Седамдесеторице нису у потпуности сачувана, али извори као што је дело светог Доротеја и сведочанства Цркве показују да су они ширили Еванђеље широм Јудеје, Самарије, Азије Мале и Грчке. Многи од њих постали су епископи и проповедници, а неки су страдали као мученици, сведочећи веру Христову.
Апостол Павле у писмима помиње сараднике који припадају овом кругу, указујући на њихов рад у оснивању заједница и јачању вере у младим хришћанским црквама.
Седамдесеторица се сматрају настављачима дела Дванаесторице, јер су у тешким временима раширили Христову поруку и утврђивали ученике у вери.
Њихове мисије биле су и физички и духовно захтевне – од градова до сеоских средина, ширили су милост, учили људе молитви и покајању и показивали пример жртвене љубави. Такође су одржавали контакт са локалним заједницама, ојачавајући у њима ред и дисциплину вере и служећи као посредници између народа и Цркве.
Свети Архип, апостол који је био међу њима, руководио је црквеном заједницом у Колосеју, а светитељ Приск одржавао је ред и учење у Фригији. Према предању, неки су пострадали као мученици, сведочећи веру, док су други својим трудом помогли оснивање нових хришћанских цркава у Грчкој и Малој Азији.
Иако тачна имена и места деловања нису сачувана за све, њихов значај Црква памти као пример преданости, смирености и ревности у ширењу Христовог учења. Њихова дела остају сведочанство снаге и вере малог, али посвећеног апостолског тела које је ширило светлост Еванђеља, а њихова мисија допринела је стварању темеља на којима је касније изграђена хришћанска заједница у многим земљама.
СПН је раније писао о светом пророку Малахији, последњем пророку Израиља до светог Јована Крститеља.
Pročitajte takođe
Свети Лав Велики: Пастир који је зауставио Атилу и јеретике у Халкидону
Свети Лав Велики памти се као неустрашиви пастир који је молитвом зауставио Атилу и учврстио веру на IV васељенском сабору у Халкидону. Слави се 3. марта/18. фебруара.
Подвиг светог Теодора Тирона. Чудо с кољивом
Свети великомученик Теодор Тирон пострадао је 306. у Амасији, непоколебив у исповедању Христа. Његово чудо с кољивом и данас се прославља прве седмице Часног поста.
Сима Игуманов, отац и добротвор српске омладине и сирочади
Навршиле су се 144 године од смрти Симе Андрејевића Игуманова, оснивача Призренске богословије и једног од највећих српских просветних и црквених добротвора.
Митрополит Јован: Без милосрђа нема раја, ни слободе без љубави
У беседи у Дрену Митрополит шумадијски Јован указао је да човек без праштања и милосрђа остаје заробљеник сопствене гордости и греха.
Човек највише личи на Бога кад прашта. Митрополит Јован
У Недељу праштања у Дрену Митрополит шумадијски Јован говорио је о опраштању као суштини хришћанског живота и услову истинске слободе.
Митрополит Јован: Пост није забрана већ пут слободе
У Недељу праштања у храму Светог великомученика Георгија у Дрену, Митрополит шумадијски Јован говорио је о посту као духовној борби и путу преображаја.