Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење
Седамдесеторица, илустрација у једном грчком рукопису. Фото: Википедија
Осим дванаест великих апостола, Господ Христос изабрао је и седамдесет других и послао их на проповед Еванђеља. Свети Лука пише: „Потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим“ (Лк. 10, 1). Њихов задатак био је да носе Христа људима, лече болесне и проповедају покајање. Међутим, како пише еванђелист Јован, многи од те Седамдесеторице вратили су се натраг, неки су отпали од вере. Пред распеће, смањио се њихов број, и готово да нико није остао. Међутим, после Васкрсења, број Седамдесеторице би употпуњен из оних који су слушали и прихватали проповеди Дванаесторице.
Имена Седамдесеторице нису у потпуности сачувана, али извори као што је дело светог Доротеја и сведочанства Цркве показују да су они ширили Еванђеље широм Јудеје, Самарије, Азије Мале и Грчке. Многи од њих постали су епископи и проповедници, а неки су страдали као мученици, сведочећи веру Христову.
Апостол Павле у писмима помиње сараднике који припадају овом кругу, указујући на њихов рад у оснивању заједница и јачању вере у младим хришћанским црквама.
Седамдесеторица се сматрају настављачима дела Дванаесторице, јер су у тешким временима раширили Христову поруку и утврђивали ученике у вери.
Њихове мисије биле су и физички и духовно захтевне – од градова до сеоских средина, ширили су милост, учили људе молитви и покајању и показивали пример жртвене љубави. Такође су одржавали контакт са локалним заједницама, ојачавајући у њима ред и дисциплину вере и служећи као посредници између народа и Цркве.
Свети Архип, апостол који је био међу њима, руководио је црквеном заједницом у Колосеју, а светитељ Приск одржавао је ред и учење у Фригији. Према предању, неки су пострадали као мученици, сведочећи веру, док су други својим трудом помогли оснивање нових хришћанских цркава у Грчкој и Малој Азији.
Иако тачна имена и места деловања нису сачувана за све, њихов значај Црква памти као пример преданости, смирености и ревности у ширењу Христовог учења. Њихова дела остају сведочанство снаге и вере малог, али посвећеног апостолског тела које је ширило светлост Еванђеља, а њихова мисија допринела је стварању темеља на којима је касније изграђена хришћанска заједница у многим земљама.
СПН је раније писао о светом пророку Малахији, последњем пророку Израиља до светог Јована Крститеља.
Pročitajte takođe
Света Марија Магдалина: прва сведокиња и благовесница Христовог Васкрсења
Седам злих духова није сломило њену душу: сусрет с Христом променио је њен живот. Наша Црква је слави 4. августа, а у народу је позната и као Блага Марија.
Свети пророк Језекиљ: Пророк страдања и наде у време Вавилонског ропства
Црква 3. августа прославља Светог пророка Језекиља, старозаветног гласника воље Божје и чудотворца.
Свети пророк Илија – непоколебљиви сведок истинитог Бога
Данас наша Црква прославља великог старозаветног пророка Светог Илију, који ће се поново вратити у последње дане пред Други долазак Господа Исуса Христа.
Света великомученица Марина – житије и страдање
Света великомученица Марина још као девојчица прихватила је Христа и, одбивши да се одрекне вере, мученички пострадала.
Свети кнез Владимир: Од незнабошца до равноапостолног светитеља
Живот светог Владимира сведочи о дубоком преображају владара који је од незнабоштва стигао до светости и крштењем изменио историју Русије.
Свети арханђео Гаврило – небески благовесник спасења
Црква 26. јула молитвено прославља Светог арханђела Гаврила, небеског благовесника који је кроз Стари и Нови завет објављивао најважније догађаје у историји спасења.