Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење

Седамдесеторица, илустрација у једном грчком рукопису. Фото: Википедија

Осим дванаест великих апостола, Господ Христос изабрао је и седамдесет других и послао их на проповед Еванђеља. Свети Лука пише: „Потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим“ (Лк. 10, 1). Њихов задатак био је да носе Христа људима, лече болесне и проповедају покајање. Међутим, како пише еванђелист Јован, многи од те Седамдесеторице вратили су се натраг, неки су отпали од вере. Пред распеће, смањио се њихов број, и готово да нико није остао. Међутим, после Васкрсења, број Седамдесеторице би употпуњен из оних који су слушали и прихватали проповеди Дванаесторице.

Имена Седамдесеторице нису у потпуности сачувана, али извори као што је дело светог Доротеја и сведочанства Цркве показују да су они ширили Еванђеље широм Јудеје, Самарије, Азије Мале и Грчке. Многи од њих постали су епископи и проповедници, а неки су страдали као мученици, сведочећи веру Христову.

Апостол Павле у писмима помиње сараднике који припадају овом кругу, указујући на њихов рад у оснивању заједница и јачању вере у младим хришћанским црквама.

Седамдесеторица се сматрају настављачима дела Дванаесторице, јер су у тешким временима раширили Христову поруку и утврђивали ученике у вери.

Њихове мисије биле су и физички и духовно захтевне – од градова до сеоских средина, ширили су милост, учили људе молитви и покајању и показивали пример жртвене љубави. Такође су одржавали контакт са локалним заједницама, ојачавајући у њима ред и дисциплину вере и служећи као посредници између народа и Цркве.

Свети Архип, апостол који је био међу њима, руководио је црквеном заједницом у Колосеју, а светитељ Приск одржавао је ред и учење у Фригији. Према предању, неки су пострадали као мученици, сведочећи веру, док су други својим трудом помогли оснивање нових хришћанских цркава у Грчкој и Малој Азији.

Иако тачна имена и места деловања нису сачувана за све, њихов значај Црква памти као пример преданости, смирености и ревности у ширењу Христовог учења. Њихова дела остају сведочанство снаге и вере малог, али посвећеног апостолског тела које је ширило светлост Еванђеља, а њихова мисија допринела је стварању темеља на којима је касније изграђена хришћанска заједница у многим земљама.

СПН је раније писао о светом пророку Малахији, последњем пророку Израиља до светог Јована Крститеља.

Pročitajte takođe

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.

Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине

Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.

Богородица Владимирска: чудотворна икона која спасава народ кроз векове

Икона Богородице Владимирске вековима је штит и духовни темељ народа, а њено чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. свечано се слави 8. септембра.

Свети Адријан и Наталија: Брачна љубав крунисана мучеништвом

Црква 8. септембра слави свете мученике Адријана и Наталију, који су остали пример вере и светости брака.

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.