Бадњи дан у Темерину: 48 година традиције заједништва у Темерину

Житељи темерина припремају рибљу чорбу за своје суграђане. Фото: Танјуг

У Темерину је и ове године одржана традиционална манифестација чорбе заједништва, у оквиру које Мађари кувају рибљу чорбу за своје суграђане Србе који обележавају Бадњи дан. Овај догађај организује се по 48. пут и представља један од најпрепознатљивијих примера мултикултуралности у тој војвођанској општини.

Према речима организатора Роберта Пастора, кување рибље чорбе организује се и за католички и за православни Бадњи дан, а традиција је започела на иницијативу локалног риболовачког друштва. Како је навео, идеја је настала из жеље да се покаже да чланови друштва, осим риболова, негују и друге вештине и вредности.

„Знамо и да кувамо. Одлучили смо да у нашој мешовитој средини кувамо рибљу чорбу и делимо Темеринцима. Ови сви људи су ту од почетка, од 2002. године”, рекао је Пастор за Танјуг.

Он је додао да је ова акција једна од најлепших у Војводини и да се мештани окупљају већ од раних јутарњих сати, носећи своје посуде по чорбу.

„Лепо је дружење, а мало се и заракија. Свако је добродошао, овде дође најмање хиљаду породица”, казао је Пастор.

У припреми чорбе учествује и Тибор Бало, који истиче да су кључни састојци овог јела љубав и заједништво.

„Ово је већ 48. пут да правимо, ови људи дају своју душу за ту чорбу. Да све то буде како треба”, рекао је Бало.

Он је додао да је важно увек остати човек и нагласио да се сваке године припремају четири казана рибље чорбе.

„Кад људи долазе по чорбу, не гледа се ко је шта, Мађар или Србин, сви су добродошли”, закључио је Бало.

У Темерину се од 2002. за оба Бадња дана кува рибља чорба, на иницијативу риболовачког друштва, ради очувања духа заједништва и мултикултуралности Темерина.

СПН је раније писао о предавању о светом Патрику које је одржано у Темерину прошле године.

Pročitajte takođe

Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле

Побусани понедељак, који се обележава после Светле недеље Васкрса, посвећен је преминулима и спаја васкршњу радост са молитвеним сећањем на упокојене.

Храм Светог Марка: 680 година од крунисања Душана Силног у Марковој цркви

У цркви Светог апостола Марка у Београду Литургијом и државном церемонијом обележено је 680 година од крунисања цара Душана Силног.

Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?

Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.

Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре

Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.

Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу

Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.

Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику

Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.