Бадњи дан у Темерину: 48 година традиције заједништва у Темерину
Житељи темерина припремају рибљу чорбу за своје суграђане. Фото: Танјуг
У Темерину је и ове године одржана традиционална манифестација чорбе заједништва, у оквиру које Мађари кувају рибљу чорбу за своје суграђане Србе који обележавају Бадњи дан. Овај догађај организује се по 48. пут и представља један од најпрепознатљивијих примера мултикултуралности у тој војвођанској општини.
Према речима организатора Роберта Пастора, кување рибље чорбе организује се и за католички и за православни Бадњи дан, а традиција је започела на иницијативу локалног риболовачког друштва. Како је навео, идеја је настала из жеље да се покаже да чланови друштва, осим риболова, негују и друге вештине и вредности.
„Знамо и да кувамо. Одлучили смо да у нашој мешовитој средини кувамо рибљу чорбу и делимо Темеринцима. Ови сви људи су ту од почетка, од 2002. године”, рекао је Пастор за Танјуг.
Он је додао да је ова акција једна од најлепших у Војводини и да се мештани окупљају већ од раних јутарњих сати, носећи своје посуде по чорбу.
„Лепо је дружење, а мало се и заракија. Свако је добродошао, овде дође најмање хиљаду породица”, казао је Пастор.
У припреми чорбе учествује и Тибор Бало, који истиче да су кључни састојци овог јела љубав и заједништво.
„Ово је већ 48. пут да правимо, ови људи дају своју душу за ту чорбу. Да све то буде како треба”, рекао је Бало.
Он је додао да је важно увек остати човек и нагласио да се сваке године припремају четири казана рибље чорбе.
„Кад људи долазе по чорбу, не гледа се ко је шта, Мађар или Србин, сви су добродошли”, закључио је Бало.
У Темерину се од 2002. за оба Бадња дана кува рибља чорба, на иницијативу риболовачког друштва, ради очувања духа заједништва и мултикултуралности Темерина.
СПН је раније писао о предавању о светом Патрику које је одржано у Темерину прошле године.
Pročitajte takođe
Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици
Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.
Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године
Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.
Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу
Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.
Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума
У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.
Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности
Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.
Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском
Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.