Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане
Данас, 5. јануара, у српском народу обележава се Туциндан, празник који пада два дана уочи Божића и означава почетак непосредних припрема за празник Рођења Христовог. Туциндан претходи Бадњем дану и у традицији је дубоко везан за обичаје који се односе на припрему божићне трпезе и дома.
На овај дан се, према обичају, припрема храна за Божић, а посебно печеница. Назив празника, како бележи народно предање, настао је јер се некада печеница тукла ушицом секире преко грудве соли у платненој врећици. Овај обичај имао је симболично значење и представљао је део ритуалне припреме за највећи хришћански празник.
У дому се данас прибављају суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне, који ће се на Бадње вече расути по слами у кући. Деца ће их, по обичају, покупити пијучући, чиме се у дом уносе радост и празнично расположење. Божићни колач, познат као „божићњар”, пече се на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна после шест недеља поста.
Божић се слави три дана, 7, 8. и 9. јануара, али се у празничне дане убрајају и Туциндан и Бадњи дан, као нераскидиви део божићног циклуса.
Према веровању, на Туциндан домаћице чисте и уређују кућу, док се ништа не износи нити даје из дома, како би се благостање задржало током целе године. Такође, верује се да на овај дан треба вратити све дугове, како домаћин не би остао дужан до следећег Божића.
Подсећамо, Туциндан се у црквеном календару поклапа и са даном Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија. Свети Наум је за живота био познат по исцељитељским моћима и сматра се једним од утемељивача медицине на нашем тлу.
Pročitajte takođe
Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици
Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.
Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године
Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.
Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу
Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.
Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума
У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.
Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности
Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.
Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском
Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.