Велико финале инцијативе „Просвјете“: Вуково име најзад на мапи Беча

Српска деца пред бистом Вука Караџића у Бечу. Фото: Просвјета Аустрија

Дугогодишњи напори огранка Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета" у Аустрији уродили су плодом, јер је Парламент Беча прихватио иницијативу да један трг у том граду понесе име Вука Стефановића Караџића. У саопштењу се истиче да је та одлука важна исправка старе неправде, будући да човек који је у том граду провео пола века и у њему створио своја најзначајнија дела до сада није имао јавни простор који носи његово име.

Нови Трг Вука Караџића биће у Трећој бечкој општини, Ландштрасе, где је Вук најдуже живео.

„Просвјета“ је више од десет година упорно чувала успомену на Вуков боравак и рад у Бечу. Организовала је едукативне шетње под називом „Вуковим стазама”, водила становнике и туристе кроз његове адресе, полагала цвеће на споменик и редовно обилазила гроб у Сант Марксу, где је првобитно био сахрањен. Друштво је покренуло и школу српског језика, додатно проширујући свој културни рад.

Године 2024, поводом навршених 160 година од Вукове смрти, „Просвјета“ је са Савезом Срба у Аустрији и Аустријским савезом српског фолклора организовала свечану академију посвећену његовом делу, подсећајући јавност на значај који је оставио у српској култури и његову везу са Бечом.

Круна целе иницијативе био је историјски елаборат који су припремили историчари Златан Стојадиновић и Марко Сарић, председник бечке „Просвјете“. Управо на основу тог документа Парламент Беча је и усвојио предлог о именовању новог трга.

У саопштењу „Просвјете“ наглашено је да је у целој акцији имала широку подршку. Највећу је пружио Савез Срба у Аустрији, који је био главни лобиста, а помогла су и бројна српска удружења. Посебна захвалност упућена је Илији Туфегџићу, члану Одбора за културу у бечком парламенту, као и председнику општине Ландштрасе Ериху Хенбергеру, који је иницијативу формално поднео граду.

Одлука о именовању Трга Вука Караџића представља важан корак за културну баштину, потврду историјских вредности и видљиво признање дугогодишњег рада „Просвјете“. Како истичу у овом друштву, то је победа која остаје трајно уписана не само у српску заједницу у Аустрији већ и у културну мапу Беча.

СПН је раније писао о Корнелију Станковићу, човеку који се школовао у Бечу и претворио српски народни дух у незаборавну музику.

Pročitajte takođe