Ваведење Пресвете Богородице: Њен живот у јерусалимском храму

Ваведење Пресвете Богородице. Фото: Епархија жичка

Молитва, учење и присуство анђела били су свакодневица Најсветије међу светима. Према сведочењу блаженог Јеронима, праведни родитељи Јоаким и Ана довели су своју трогодишњу кћер Марију у јерусалимски храм, приневши Богу дарове и жртве и примивши благослов првосвештеника. Предање казује да су се после тога вратили дому у радости и благодарности.

Марија је била смештена у део храма намењен девојчицама, у једном од бројних здања која су окруживала Соломонов храм обновљен после разарања, како описује јеврејски историчар Јосиф.

У тим просторним здањима боравиле су удовице које су давале завет чистоте, назореји који су живели безбрачно, као и путници који су долазили на поклоњење.

У таквом окружењу, Марија се од најранијих дана учила читању, писању и ручном раду, а свети оци бележе да је брзо усвојила Јеврејско Писмо и неопходне вештине, од предења до шивења. Свети Епифаније наводи да је Дјева својим рукама касније изаткала хитон Христу.

Истовремено, предање сведочи да је храна која је била намењена Њој давана сиромасима и путницима, јер се Она, како Црква поје, хранила небеским хлебом. Свети Герман и свети Андреј Критски описују да је боравила у Светињи над Светињама и да је примала храну од анђела.

Учитељи Цркве преносе да је Марија највише времена проводила у унутрашњој скинији иза друге завесе, где је проводила ноћи и већи део дана у молитви. За ручни рад враћала се у стан који јој је био додељен, јер закон није допуштао обављање ручних послова у Светињи над Светињама. Свети Јероним описује њен дневни поредак: од јутра до деветог часа на молитви, затим предано учење и ручни рад, а потом молитва све док јој се не јави анђео који јој је доносио храну.

Свети Григорије Никомидијски сведочи да је првосвештеник Захарија био сведок тих сусрета и да се дивио томе што анђео долази девојчици која се није молила за порода, како је било уобичајено код жена Старог Завета. У његовом опису провејава и слутња да је пред њим Она која је предизабрана да послужи доласку Логоса.

У предању се преноси да је Марија у тој раној доби заветовала девственост Богу, што је у Старом Завету било готово непознато, јер је брак био поштованији од безбрачја. Свети оци тврде да је прва у свету поставила девственост изнад брака, живећи у чистоти и молитви, док је Дух Свети припремао у Њој обиталиште за оваплоћење Сина Божијег.

Тако се празник Входа Пресвете Богородице у храм обележава као успомена на почетак Њеног светог живота, који је, према сведочанствима ране Цркве, већ у детињству био испуњен ангелским присуством, молитвеним тиховањем и духовном зрелошћу која је превазилазила Њене године.

СПН је раније писао о празнику Покрова Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe