Свети великомученик Мина: непоколебљиви сведок Христа

Свети великомученик Мина. Фото: СПЦ

У време владавине царева Диоклецијана и Максимијана, издат је указ да сви хришћани који се не поклањају идолима буду мучени и убијани. Блажени Мина, не желећи да учествује у идолопоклонству, напусти град, војску и људе и склони се у пустињу.

Он је више волео да живи у самоћи са дивљим зверима него међу људима који не познају Бога. Скиташе се по пустињама и горама, очишћујући душу постом и молитвом, служећи Једином Истинитом Богу.

Једног дана у главном граду Котуанске области приређен је велики незнабожачки празник с играма, представама и тркама. Свети Мина, Духом Светим прозревши тај догађај, напусти пустињу и уђе у град. Попе се на видљиво место и громко позва народ на поклоњење истинитом Богу. Његове речи зачудише гледаоце, па га доведоше пред кнеза Пира. Мина јавно изјави да је слуга Исуса Христа, Цара неба и земље, и да је напустио војску и град како не би учествовао у безакоњу.

Кнез га затвори у тамницу, али Мина оста неустрашив. Сутрадан, на суду, кнез га покуша приволети на идолопоклонство обећањем дарова и претњама. Када речима није успео, мученик би сурово тучен, рањаван и мучен разним инструментима, али остаде непоколебљив.

Свети Мина изјављиваше да му помажу војници Цара Небеснога и да је Христос његов Истинити Цар, коме се покоравају сви на небу и земљи.

Немилосрдни мучитељ нареди да Мина буде вучен преко земље по гвозденим кукицама и трозупцима, бијен оловним прућем и опаљиван свећама, али светитељ оста непоколебљив, утврђујући се у љубави према Христу и у исповедању вере.

На крају, кнез нареди да се Мина погуби. Светитеља су одведели ван града, одсечена му је глава, а тело спаљено.

Верници сакупише мошти преостале од огња, помазаше их мирисима и увише у чисто платно, а затим их пренесоше у његов завичај Александрију, где му је подигнута црква и где су његове молитве чиниле многа чудеса.

На данашњи дан СПЦ слави и Светог Стефана Дечанског, о чему смо већ писали.

Pročitajte takođe