Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних

Свети бесребреници Козма и Дамјан. Фото: СПН

У предању Цркве зимски Врачи бесребреници Козма и Дамјан упамћени су као двојица браће из Азије који су од раног детињства вођени вером своје мајке Теодотије, иако је њихов отац живео као незнабожац.

После смрти њиховог оца, Теодотија је живот окренула молитви и тихој побожности, а у том духу васпитала је и своје синове. Учила их је да се држе Светог писма и врлине, онако како се описује побожна удовица која у молитви полаже сву своју наду у Бога.

Када су стасали, њихово тихо служење постало је познато широм њиховог краја. Предање каже да су од Бога добили дар исцељивања и да су болеснима помагали без икакве надокнаде.

Лечили су молитвом и призивом имена Господњег, помажући и људима и стоци, а све чинили ради љубави према Богу. Управо због тога верни их памте као бесребрнике, лекаре који за своју службу нису тражили награду, него су у сваком исцељењу видели могућност да прославе Творца.

Њихов живот окончан је мирно, али су и после упокојења наставили да буду присутни кроз многа чудеса.

Међу њима се издваја прича о жени Паладији, која је годинама боловала и узалуд тражила помоћ лекара. Чим су Козма и Дамјан дошли у њен дом, оздравила је по својој вери. Захвалност је покушала да изрази малим даром, али бесребрници нису примали награду.

Ипак, кад је у име Свете Тројице понудила неколико јаја, Дамјан је прихватио тај скромни принос, што је довело до неспоразума међу браћом.

Предање бележи да је Козма у завештању тражио да не буду сахрањени заједно. Када је дошао час Дамјановог упокојења, спор око сахране разрешен је чудесно, јер се појавила камила коју су некада исцелили, па је људским гласом затражила да њихове мошти почивају једне уз друге.

Тако су у месту Фереман положени заједно, што је прихваћено као потврда да је Дамјан узео дар не ради користи, већ ради поштовања Божијег имена.

Предање памти и случај човека који је током жетве заспао под храстом, не слутећи да му се у тело увукла змија. Када је касније у кући почео да осећа тешке болове, у очајању је призвао Козму и Дамјана. Предање каже да је у тренутку његовог усклика заспао и да је змија изашла из тела, па је одмах оздравио. Присутни су, видевши то, захвалили Богу и светим лекарима.

Посебно се спомиње и прича о Малху који је пред дуг пут своју супругу пове­рио заштити Козме и Дамјана.

У његовом одсуству, демон у облику њиховог познаника покушао је да је одведе у погибију. Замолила је да се закуне пред олтаром да јој неће наудити, па је заведенa кренула с њим. Када је схватила да је у смртној опасности, призвала је Бога и свете исцелитеље. По предању, они су се одмах јавили, спасли је и вратили у дом.

У храму је потом сведочила о избављењу и узнела молитву благодарности, помињући старозаветне праведнике и мученицу Теклу, славећи Бога који је преко својих слугу показао милост.

Кроз све те приче преноси се вековно уверење да су светитељи Козма и Дамјан својим животом и делима показали како изгледа истинско служење Христу у љубави према ближњима. Зато их Црква поштује као исцелитеље, заступнике болесних и чуваре свих који их призивају са вером.

И још нешто: постоје три пара светих бесребреника који су носили имена Козма и Дамјан. Постоје Козма и Дамјан Римљани, постоје Арапи и Азијати. Када им се молите, ако то чините искрено и чиста срца, кад призовете имена Козме и Дамјана – на молитву ће одговорити сви они.

Pročitajte takođe

Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних

Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.

Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска

Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.

У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа

У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.

Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка

Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.

Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије

Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.

Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов

Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.