Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије

Свети Арсеније Сремац. Фото: СПЦ

Свети Арсеније Сремац, наследник Светог Саве и један од највећих јерараха Српске Православне Цркве, рођен је у селу Дабар код Старог Сланкамена у Срему 1219. Још као младић напустио је свет ради подвига и замонашио се у манастиру Светог Димитрија у Сремској Митровици.

Кад је чуо за просвећујуће дело Светог Саве, упутио се у Жичу где је постао његов најближи ученик и сарадник, издвајајући се смиреношћу, трудољубљем и оданошћу.

Кад су Угри упали у Србију, Свети Сава га је послао да нађе безбедније место за седиште архиепископије.

Арсеније је изабрао Пећ, где је подигао манастир и цркву посвећену Светим апостолима, касније познату као Црква Христа Спаса. Тај избор показао се као далековид, јер је Пећ постала трајно седиште српских архиепископа и патријараха.

Као архиепископ, Арсеније је мудро управљао Српском Црквом пуне три деценије, настављајући Савино дело очувања вере, мира и јединства народа. Његовом заслугом пренете су мошти Светог Саве из Трнова у Милешеву, а под његовим благословом крунисан је краљ Стефан Урош I.

Подстицао је градњу манастира и храмова – помогао је настанак Сопоћана и Градца, задужбина краљевског пара Стефана и Јелене.

У старости је претрпео мождани удар, те га је 1263. наследио Сава II, нећак Светог Саве. Упокојио се три године касније, 28. октобра 1266, у Пећи, где су његове мошти почивале све до османског пљачкања 1737.

Монаси су тада мошти спасили и пренели у манастир Ждребаоник код Даниловграда, где се и данас налазе као светињу коју верни народ поштује.

Део моштију Светог Арсенија, по благослову Патријарха и Светог синода, пренет је 1933. у Пекинг и Харбин (Хабаровск), где су се оснивале православне заједнице у дијаспори, сведочећи да дух његовог дела и данас живи међу православнима широм света.

Предлажемо да погледате и наш текст о Светом великомученику Димитрију Мироточивом.

Pročitajte takođe